Izvor: Southeast European Times, 28.Okt.2009, 22:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plavšićeva se vratila u Srbiju

Nakon skoro decenije provedene u zatvoru, bivša predsednica je puštena zbog dobrog vladanja.

28/10/2009

(AFP, AP, Rojters, DPA, AKI, BBC, CNN, Gardijan, Dojče Vele, Juronjuz, Javno.hr, Beta, B92, Fena - 27/10/09)

Bivša predsednica Republike Srpske (RS) Biljana Plavšić doputovala je u utorak (27. oktobra) u Beograd, nakon prevremenog puštanja na slobodu iz zatvora u Švedskoj gde je izdržavala 11-godišnju kaznu za ratne zločine.

Plavšić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << 79, sletela je u srpsku prestonicu avionom vlade RS koji ju je pokupio na aerodromu Arlanda u Stokholmu. Automobil koji je čekao na pisti zatim je odvezao tu bivšu liderku bosanskih Srba, koju su nekada zvali "Čelična dama" Balkana, direktno u stan u Beogradu koji je u vlasništvu njene porodice. Plavšićevu, koja ima dvojno državljanstvo Bosne i Hercegovine (BiH) i Srbije, do stana je ispratio premijer RS Milorad Dodik.

"Sretna sam što sam ovde ... ali posle devet godina u zatvoru ne znam šta će se dogoditi", izjavila je ona kratko novinarima ulazeći u svoju zgradu, dodajući da joj je potrebno vreme da se odmori i obećala da će "uskoro" razgovarati sa medijima.

Plavšić, koja će imati policijsku zaštitu u Beogradu, rekla je da želi da provede vreme sa porodicom svog brata i, kako se izveštava, planira da se drži podalje od politike.

"Ne verujem da će se ona vratiti na političku scenu", rekla je njena snaja Vasilija Plavšić beogradskom Radiju B92 ranije u utorak, prenosi AFP. "Ona želi da provede svoje pozne godine u miru i tišini."

Plavšićeva je bila jedan od dvoje zamenika bivšeg političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića tokom sukoba u BiH 1992-1995 u kojem je oko 100.000 ljudi izgubilo život, dok je preko 2 miliona moralo da napusti svoje domove. Ona ga je zamenila na mestu predsednika 1996. godine, kada se njen mentor iz doba rata povukao iz javnog života pod pritiskom Zapada. Bivša profesorka biologije, Plavšićeva je bila na toj funkciji do 1998. godine.

Ona se predala Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u januaru 2001. kako bi se suočila sa optužbama za genocid, istrebljenje, ubistvo, progon, deportaciju i nehumano postupanje. Kada je postigla nagodbu sa tužiocima 2002. godine, Plavšićeva se složila da se izjasni krivom po jednoj tački optužnice za progon bosanskih Muslimana i Hrvata. Zauzvrat su povučene sve druge tačke optužnice.

Najviši zvaničnik bivše Jugoslavije koji je priznao odgovornost za zločine počinjene tokom sukoba na Balkanu devedesetih, Plavšićeva je osuđena za zločine protiv čovečnosti u februaru 2003. i izrečena joj je 11-godišnja zatvorska kazna. Otprilike četiri meseca kasnije ona je prebačena u zatvor za žene Hinseberg, oko 200 km zapadno od Stokholma. Ona je jedina žena od 161 osobe protiv kojih je MKSJ podigao optužnice.

Navodeći kao razlog njeno dobro vladanje i "značajne dokaze o rehabilitaciji", MKSJ je zaključio prošlog meseca da bi trebalo da bude oslobođena. Prema švedskom zakonu, Plavšićeva je stekla pravo da bude puštena na slobodu nakon što je izdržala dve trećine svoje zatvorske kazne.

Odluka Haškog tribunala naljutila je mnoge Bošnjake i Hrvate u BiH, dok ju je većina bosanskih Srba pozdravila.

Protestujući zbog oslobađanja Plavšićeve u utorak, Željko Komšić, trenutno predsedavajući tročlanog predsedništva BiH, otkazao je svoju zvaničnu posetu Švedskoj sledeće nedelje.

"Švedska vlada je oslobodila Plavšićevu jer je to želela, a ne zato što je morala", rekao je u saopštenju Komšić, bosanski Hrvat. On je nazvao taj korak "posebno neprihvatljivim i sramotnim".

Nastavak na Southeast European Times...