Izvor: Politika, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate za ćate
Nacrt budžeta za 2008. je obelodanjen. Više nema skrivalica. Šta će u finalu, posle skupštinske rasprave u decembru, ostati i kolike će kvantifikacije biti, u ovom času nije od presudne važnosti. Konačno, trenutni raspored glasačkih snaga u parlamentu obezbeđuje izvesnu dozu sigurnosti u procenama da će ponuđeni tekst sa svim brojkama, uz eventualne kozmetičke intervencije, biti i usvojen.
Suština je u nečem drugom. Taj dokument je, po priznanju samog resornog ministra Mirka Cvetkovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veoma široke ruke. Njegove reči da "ovaj budžet nije ekonomski optimalan, ali je u kontekstu trenutnih društvenih i socijalnih okolnosti", ne mogu se drugačije razumeti. Čak i da nije planiranog minusa od oko 15 milijardi dinara, posle podvučene crte ispod prihodne i rashodne strane, uočljivo je da budžet prati ovogodišnju fiskalnu ideju – trošimo koliko god možemo. Obećali smo, a idu i izbori. Predsednički, lokalni, a ko zna, možda i parlamentarni. O budućnosti neka neko drugi trlja glavu.
Samom ministru Cvetkoviću, bez svake sumnje, nije bilo sasvim ugodno kada je izjavio da će se naći na tapetu pojedinih ekonomista, njegovih kritičara, zbog ponuđenog dokumenta, ali da on ne može da postupi drugačije. Može. Izbor uvek postoji. Ali, sladak je ukus vlasti.
Problem, međutim, dugoročnije posmatrano, nije u tome što će budžet biti veći za deset, a inflacija, kobajagi, šest odsto, već u nečemu što se zove ulaganje u budućnost. Stručni tim, gde nisu svi ekonomisti, okupljen u redakciji biltena Makroekonomske analize i trendovi Ekonomskog instituta, već nedeljama upozorava da odustajanje od neminovnog kresanja budžetskih izdataka vodi Srbiju, čak i kratkoročno, u opasna razvojna i makroekonomska iskušenja, kao da niko nije čuo. Tačnije, ignorisana su. Na stranu i istovetna preporuka Misije MMF-a. Ne. Ima se – može se. Čak i po cenu minusa.
A šta su pokazale računice stručnjaka MAT-a?
Da državna potrošnja mora ozbiljno da se skreše, inače od nekakvog razvoja nema ništa.
Odustajući, svejedno iz kojih razloga, od zamrzavanja plata u javnom sektoru i ograničenja ostalih budžetskih izdataka, subvencija propalim preduzećima, recimo, za 2008. godinu, a potrošnja nastavi da raste po sličnoj stopi, lako se može dogoditi da sve što stvorimo do 2010. i potrošimo. A to ne znači ništa drugo do "isušivanje" domaćih izvora novca za investicije. Da li treba još nekoga ubeđivati da se niko nije razvio na tuđoj akumulaciji. Bez realnog rasta investicija nema novih radnih mesta i višeg standarda građana. Poruka je – školujmo decu, pa u inostranstvo. Ovde posla i perspektive nema. Od razvoja mnogo su važnije plate za ćate.
Da bi se izbegao takav rđav scenario potrebno je da ekonomske vlasti, ako već ne žele ograničenja u 2008, već sada za 2009. predvide smanjivanje budžetske potrošnje za 4,3 a 2010. čak 5,3 procenta. I sve to pod uslovima da se održi planirana stopa rasta domaćeg bruto proizvoda i sadašnji poveliki spoljnotrgovinski deficit.
Živi bili pa videli. Najbolje bi bilo da i potpisnik ovih redova – kardinalno pogreši.
[objavljeno: 14/11/2007]
.jpg)
