Izvor: Blic, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plata od države
Često se može pročitati kako je dobro da neki državni službenik, recimo član Vlade, brine samo za javno dobro jer je sam finansijski dobro obezbeđen pa se politikom ne bavi zbog plate, to jest ne radi za platu. Ovo obično izaziva cinične komentare, ali pretpostavimo da je to tačno. Da li je to dobro? Nije, iz dva razloga. U demokratijama, to je prvi razlog, državni bi službenici, pogotovo oni koje građani biraju na izborima, trebalo da rade za platu. Jer je to način da podležu demokratskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kontroli. Jer bi imali interes da rade tako da budu ponovo izabrani. Ukoliko žive od privatne zarade, te motivacije nema. To ne znači da oni ne misle da rade za javno dobro, već da su birači ti koji u demokratiji određuju šta je u javnom interesu.
Položaj javnog službenika nije isti kao položaj menadžera. Za ovog drugog nije rđavo da pored plate ima i imovinu u preduzeću u kojem radi jer se time podvrgava ne samo kontroli vlasnika već i kontroli tržišta. U slučaju javnog službenika, kontrolu tržišta bi trebalo da zamene izbori. Drugi razlog je u tome što neko ko je uspešan u poslu, što se vidi po tome što je imućan, ne bi trebalo da menja zaposlenje, a pogotovo ne profesiju. To nije u javnom interesu. U javnom je interesu da svako obavlja onaj posao na kome može najviše da doprinese. Neko ko je, recimo, veoma uspešan na berzi, ne bi trebalo da teži da bude ministar. Ne zato što ne bi možda bio dobar ministar, recimo, vera, već zato što je bolji menadžer privatnog preduzeća.
U stabilnijim demokratijama je upravo tako: ministri, predsednici vlada, a i predsednici država rade za plate. Oni koji mogu da zarade više, rade za privatnu privredu.
