Izvor: Večernje novosti, 16.Dec.2013, 12:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plata ni za lekove

PORODICA Miljana (27) i Monike (22) Lazarević iz Pirota bukvalno je na mukama. Samo za lekove osamnaestomesečnog Mateje, njihove bebe koja boluje od jedne vrste retkih bolesti, mesečno izdvajaju oko 30.000 dinara, a Miljanova plata je 20.000. Sa njima žive i Miljanovi roditelji Slavica i Canko, koji, kao i snaha Monika nigde ne rade. Jedna plata, a pet duša. Problemi sa malim Matejom, koji je težak jedva nešto preko pet kilograma, nastupili su praktično odmah nakon rođenja, pa će lečenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << biti dugotrajno, a Lazarevići su istrošili sve svoje zalihe i zajmove. - Mateja boluje od retke bolesti, a da čitava stvar bude još gora usledila je i epilepsija. Samo tokom prvih deset meseci po rođenju operisan je sedam puta na Institutu za majku i dete u Beogradu. Posle tolikih operacija neophodna je i posebna terapija. Od usta odvajamo samo da on ozdravi, a lekari kažu da hoće - kaže Monika Lazarević (devojačko Stanišić), koju dopunjuje suprug Miljan. - Obezbeđujemo mu isključivo tečnu hranu i mleko ih Holandije, jer se kod nas ova vrsta ne proizvodi. Jedno pakovanje košta nas preko 3.000 dinara, a mesečno je neophodno bar sedam-osam takvih doza. Kad se sve sabere, sa ostalim lekovima, od kojih neke takođe kupujemo, za mesec dana treba nam bar 30.000 dinara - priča Miljan.POMOĆ Lazarevićima se može pomoći preko računa 275001055225707422, koji je otvoren kod Sosijete ženeral banke u Pirotu, na ime Monike Stanišić. Lazarevići su u proteklom periodu u nekoliko navrata dobijali novčanu pomoć od lokalne vlasti i ovdašnjeg Centra za socijalni rad. Pomogli su im i gimnazijalci, koji su se proletos odrekli mature, a od novca koji su planirali da potroše na skupe „krpice“ i glamur omogućili su im nabavku hrane za nekoliko meseci. U međuvremenu su se dovijali na razne načina da prežive. - Majka i otac su odvano ostali bez posla i više su na selu nego što su ovde. Rade nešto malo poljoprivrede, čuvaju nekoliko grla koza, ali sve to nije dovoljno za porodicu i lekove. Mateja će početi čvrstu hranu da jede tek kad bude napunio tri godine, a do tada treba izdržati. Samo hranu za poslednja tri meseca morali smo da platimo preko 103.000 dinara, a ja sam u isto vreme zaradio oko 70.000. Stalno strepimo da nam, zbog neplaćenih računa, ne isključe struju, telefon ili da nam ne „odseku“ vodu. Da bismo sastavili kraj s krajem sve češće smo prinuđeni da zajmimo, ali ni to ne može još dugo da traje - zaključuju svoju priču mladi Lazarevići.

Nastavak na Večernje novosti...