Izvor: Politika, 30.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plata mala za evropske cene
U prosečnoj korpi sve manje namirnica, cene brašna i hleba od marta prošle do marta ove godine više za oko 40 procenata što je najviše u regionu
Talas poskupljenja je i u Srbiji najviše pogodio prosečna domaćinstva koja samo za hranu izdvajaju oko 40 odsto mesečnih prihoda. A cene hrane i bezalkoholnih pića su u odnosu na maj prošle godine u ovom trenutku više za oko 30 procenata, što je najveće povećanje u odnosu na sve zemlje u okruženju. I dok su sredinom 2006. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine cene hrane bile na nivou 67 odsto proseka Evropske unije, one su sada dostigle 83 procenta. A pojedine namirnice, kao što je mleko koje se svakodnevno nalazi u korpi, već su dostigle evropski nivo.
Može li se govoriti o standardu u zemlji u kojoj cela prosečna plata , a ona je u aprilu iznosila 32.562 dinara, ode na hranu i račune. U kojoj proizvođači makar jednom mesečno nađu razlog za korekcije cenovnika, a trgovci , po svojoj meri, kroje marže kao što se to radi u svim zemljama koje nisu raskrstile sa monopolima i nedostatkom konkurencije.
Od početka godine poskupeli su nafta, gas, struja, ali ono što najviše pogađa jeste povećanje cena prehrambenih proizvoda. Zemlje u okruženju su smanjivanjem akciza uspele da amortizuju najnoviji „naftni udar”, ali srpska vlada to ne radi jer bi se narušio budžetski sistem.
Po oceni Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije, imamo neopravdano visok rast cena za godinu dana što bi i za mnogo razvijenije zemlje bilo previše. On je istakao da dosadašnje mere vlade od zabrane izvoza žitarica, pa do interventnog uvoza ulja, nisu bile efikasne.
Prema podacima stručnjaka „Mesečnih analiza i trendova” pri Ekonomskom institutu u prvom kvartalu ove godine rast bazne inflacije na godišnjem nivou dostigao je sedam odsto, a cena na malo 11,8 odsto. Očekivano ubrzanje inflacije se tako ostvarilo. Glavni „krivci” su upravo cene poljoprivrednih proizvoda koje su u poslednjih 12 meseci, do kraja prvog kvartala ove godine, povećane za 35,5 odsto, a naftnih derivata za 30,8 odsto. Cene brašna i hleba su, od marta prošle do marta ove godine, povećane za 40 odsto što je najviše u regionu.
U prosečnoj korpi sve je manje mesa, jer su proizvođači od početka godine tri puta korigovali cene. Svinjski but koji je u januaru koštao 314 dinara, sada je skuplji za oko 30 odsto. Cene svežeg mesa su u ovom trenutku, dok se sprema još jedno poskupljenje od 10 procenata, najviše u poslednjih 15 godina. A uz skok cena svežeg mesa, neminovno idu i prerađevine koje su, inače, preskupe za prosečnog kupca. Naftni udar „pokosio” je i ostale proizvođače, pa sada kalkulišu i mlekari, a i drugi, jer se u njihovim strukturama cene energenata poprilično dobro kotiraju. Samo u mesnoj industriji zauzimaju čak 18 procenata, u pekarskoj 10, a u mlekarama, na ceni sirovog mleka, oko sedam odsto. Uglas upozoravaju, ako bude daljeg poskupljenja energenata biće i poskupljenja namirnica.
Od prvog čoveka centralne banke nedavno je stiglo priznanje da smo šampioni u poskupljenjima u celom regionu, iako u nekim artiklima ipak „zaostajemo” za komšijama. Kratkotrajno mleko je tako u Srbiji jeftinije nego u Sloveniji i Bosni, ali je dugotrajno poskupelo 37 odsto za godinu dana i najskuplje je u Srbiji.
Inflatorna očekivanja su u porastu, i dok ekonomisti tvrde da bi veliki uspeh Srbije bila jednocifrena inflacija, pa makar iznosila i 9,99 odsto, očekivanja banaka su u maju iznosila 11,7 odsto.
Inflatorna očekivanja, kako je rekao guverner Jelašić, se ne suzbijaju preko noći, a osnovni uzroci su, po njegovom mišljenju, politička neizvesnost, problemi Kosova i Metohije, nastavak evropskih integracija, koje utiču na strane investitore i nepovoljne makroekonomske tendencije sa rastućim deficitom platnog bilansa, rastom inflacije i usporavanjem ekonomskog rasta.
Jelica Antelj
[objavljeno: 31/05/2008.]
