Izvor: Večernje novosti, 10.Feb.2014, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plata kasni, ali ne i računi

TREĆINA radnika u Srbiji ne prima platu ili im zarade kasne po nekoliko meseci, dok gotovo 35.000 ljudi mesečno od firme dobija manje od 21.000 dinara, koliko iznosi zakonski minimalac. Iako je stopa siromaštva u zemlji sve izraženija, a platežna moć građana na najnižem nivou, isporuka računa komunalnih i drugih preduzeća ne kasni nijedan dan. Početak meseca je noćna mora za većinu stanovništva, jer u to vreme poštanski sandučići počinju uredno da se pune neplaćenim obavezama sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sve zateznim kamatama, opomenama pred isključenje ili obaveštenjima o utuženju. Precizni podaci o kašnjenju u plaćanju računa ne postoje, ali smatra se da oko pola miliona građana ne stiže da redovno izmiri obaveze za komunalije, struju, kablovsku... Po prijemu svake uplate izvode se matematičke kalkulacije šta bi trebalo odmah platiti, a šta može da sačeka. Uglavnom su „na čekanju“ računi koji u početku ne podležu „sanckijama“, poput komunalija, dok se zbog mogućeg isključenja izdvaja i poslednji dinar za telefon, struju, pa čak i za vrtić i školsku užinu. - Čini mi se da uvek bolje prolaze oni koji ne plaćaju ništa - kaže Mara P. iz Beograda. - Kada im se dugovi nagomilaju, država im odobri reprograme, otplaćivanje na rate, dok se redovnim platišama „zakači“ i kamata za neizmirivanje obaveza u roku. Kamatna stopa koju zaračunava većina komunalnih preduzeća u Srbiji je 17,5 odsto godišnje ili u proseku oko tri dinara za svaki dan prekoračenja roka. Deluje malo, ali na više računa tokom niza meseci iznos i nije zanemarljiv.NAJVEĆI RASHOD HRANA NAJVEĆA stavka u izdacima su bili rashodi za hranu oko 40 odsto, sledi stanovanje i komunalije sa nešto više od 15 odsto. Iz kućnog budžeta za prevoz građani Srbije izdvajaju nešto više od osam procenata, slede rekreacija i kultura, odeća i obuća, ostale lične potrebe, oprema za stan i tekuće održavanje, telekomunikacije... Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u Srbiji isplaćena u decembru prošle godine iznosila je 50.820 dinara, po trenutno važećem kursu to je jedva 440 evra. Procene su da to nije dovoljno za izmirivanje svih zaostalih obaveza, koje su u proseku oko 500 evra u zaostatku. Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjava da se ovakvi problemi ne mogu generalizovati. - Mnogo nejasnoća ima u obračunu komunalnih usluga i to bi najpre trebalo razrešiti - kaže Papović. - Treba utvrditi da li je u redu naplaćivati sve što se trenutno zaračunava građanima. Procene su da nekoliko stotina hiljada potrošača u Srbiji ne može redovno da izmiruje račune. To je i jasno s obzirom na to da iznos prosečne potrošačke korpe premašuje prosečnu zaradu u Srbiji. Za račune ostane tek deo novca, a onda oni iz meseca u mesec rastu. Pitanje je da li su oni koji ništa ne plaćaju u boljoj poziciji, jer njima na kraju da bi išta uplatili, država odobri reprograme dugova. - To se samo zove reprogram - kaže Papović. - Konačni račun im je uvećan za kamate, koje nije trebalo obračunavati, i sudske troškove, kojih nije ni bilo. Svi na kraju plate čitav iznos.

Nastavak na Večernje novosti...