Izvor: Politika, 22.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plata kao rata
Za cenu garsonjere u Beogradu, u unutrašnjosti Srbije može da se kupi mali dvorac
U Teslinom naselju u Subotici, najsevernijem gradu Srbije i našem najbližem gradu Evropskoj uniji, stan od 60 kvadrata, komforan, prodaje se po ceni od 25.000 evra. Na Paliću, odmaralištu i ekskluzivnom letovalištu, s jezerom u ponudi, ali i sa 25 kulturnih manifestacija godišnje, trosobna kuća sa pet ari okućnice staje oko 30.000 evra.
U Velikom Gradištu, nadomak Srebrnog jezera, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stokvadratna kuća sa dvorištem može da se pazari i za 20.000 evra. U Padeju, pitoresknom mestu kraj Čoke, i Sente, koja je malo dalje, celo imanje sa komfornom kućom, pomoćnim prostorijama, satelitskom antenom, mehanizacijom i ostalim zatečenim stvarima, ko izvadi 6.000 evra – njegovo je!
Mnogo južnije, u Knjaževcu – slično. Za 10.000 evra, lepa kuća, planska, trosobna i čak voćnjak iza nje. Kvadratni metri u ovakvim mestima nisu mnogo bitni, a veličina se meri brojem prostorija. A ako nekome treba još, zovne majstore pa dogradi na svom placu još toliko. U Nišu, regionalnom centru i gradu trećem po veličini u Srbiji, cena prosečnog kvadratnog metra stana je od 500 do 600 evra. Ko ne veruje, neka uzme oglase i okrene nekoliko brojeva telefona. U obližnjoj Niškoj Banji, kuća trosobna, sa okućnicom i sa sobama za izdavanje, može da se kupi za 40.000 evra. U Vučju, nekada srpskom Mančesteru, za 12.000 evra može da se kupi lepa kuća sa voćnjakom i nusprostorijama, sasvim dovoljna za život višečlane porodice.
I tako redom. Za novac kojim u Beogradu može da se kupi tesna garsonjera ili jednosoban stan u periferijskim satelitskim naseljima, u unutrašnjosti, iliti provinciji, dobija se trostruko, četvorostruko pa i više korisnog stambenog prostora.
Ako je stambeno pitanje životno pitanje većine pripadnika ovog naroda, otkud toliki grč da se svi ugnezde u Beogradu, po cenu preskupog, u odnosu na ostale gradove, stambenog prostora. Tačno je da Beograd nudi više šansi za posao, za provod i zabavu, ali i mala mesta, gradovi, gradići i varošice imaju svoju aromu, privlačnost.
Jedna naša poslovica kaže – prvi u selu, poslednji u gradu! A i oni koji nisu rođeni u prestonici, koji nemaju rodbinske i prijateljske veze u Beogradu, hrle i žele da se u njemu nastane. Podstanarski život je na margini pravog života a težnja za kupovinom stana u glavnom gradu Srbije je najčešće, i pretežno, limitirana time da bez više desetina hiljada evra ne može da se pazari kakva-takva "gajba". Priznaće svako da nije isto kupiti stan za 20.000 ili takav isti za 100.000 evra. Prva suma je tek učešće kredita za ovu drugu sumu.
Ako iz priloženog, s početka teksta, možete na Paliću ili Leskovcu, ili bilo gde drugde u Srbiji da kupite stan za 20.000 evra, ne morate da 20 sledećih godina odvajate po 400 evra za ratu koliko bi vam trebalo u Beogradu za takav poduhvat. Tih 400 evra je kao dve prosečne plate pa iako je možda teže do posla doći u Subotici ili Knjaževcu, barem svakog prvog ne morate da smišljate kako da skupite sredstva za ratu tog meseca.
Sociolozi bi ovde imali mnogo šta da kažu, od toga da se kvalitet života u prestonici razlikuje od onog u dubokoj provinciji, ali je to i pitanje ličnog stava i promišljenosti. Kažu – i veštine mogućeg. U zapadnoj Evropi, našem uzoru za sve, skuplji su stanovi i kuće van gradskih centara od onih u centru. Idila mirnog života je na ceni, buka je snizila cenu kvadratnog metra u velikim gradovima.
Staviti na tas garsonjeru u Beogradu i kuću sa okućnicom u "tamonekojnedođiji" kao alternativu, dilema je koju svako ponaosob mora da reši. Naročito oni koji utvrde da za Beograd nisu vezani neraskidivim vezama, pupčanim vrpcama i slično. Jer, promena, pa bila ona i takve vrste, može da bude dobrodošla. Tržište diktira cene, tačnije odnos ponude i tražnje.
Ko sme, na primer, da tvrdi da se za deceniju ili dve nećemo primaći Evropi, pa ono što je danas u srpskoj provinciji skoro bagatelno, ne stane rame uz rame, po cenama, sa stanovima na Vračaru ili Dorćolu. Pa eto dobre investicije, je l' da!
Ozren Milanović
-----------------------------------------------------------
Procvat stanogradnje u Srbiji
U Srbiji, prema raspoloživim podacima, posle višegodišnje stagnacije stanogradnja doživljava procvat: prošle godine novosagrađenih stanova je bilo 16.417, dok ih je pretprošle sagrađeno 16.388; taj broj je 2003. godine bio 13.871.
U periodu od 1996. do 2002. godine novosagrađenih stanova je bilo između deset i jedanaest hiljada godišnje, što najbolje govori o napretku u ovoj oblasti.
S. P.
[objavljeno: 22.09.2006.]
