Izvor: Blic, 26.Apr.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plastične kese prekrile Srbiju
Srbija se davi u najlonskom džaku od milijardu i po plastičnih kesa koje odbacimo tokom jedne godine. Naše vlasti na problem kesa, čiji je rok upotrebe najčešće 20 minuta a razgradnje 1.000 godina, još gledaju sa lagodnošću, a model rešavanja ćemo, po svemu sudeći, dobiti od susedne Crne Gore. Tamo je pokrenuta inicijativa da se, u skladu sa standardima EU, do 2010. godine plastične kese potpuno izbace iz upotrebe.
Praktično nema izletišta ili vodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toka u Srbiji koji nije zatrpan opasnim plastičnim otpadom. Po starom lošem običaju utisak je da Srbija čeka poslednji voz da krene u rešavanje problema zagađivača, koji većina svetskih zemlja sveta smatra najvećom ekološkom pretnjom. U crnogorskom ministarstvu turizma i zaštite životne sredine već su preuzeli određene mere za rešavanje ovog problema.
- Još nije razvijen konkretan model, ali se zna da će se, pre svega, raditi na edukaciji građana, potom će se uvesti porez na korišćenje plastičnih kesa, da bi akcija do 2010. godine kulminirala uvođenjem zakonskih sankcija - rečeno je „Blicu" u crnogorskom ministarstvu.
Može bez donacija
Uvođenje poreza na korišćenje plastičnih kesa u nekim zemljama pokazalo se kao veoma efikasno - prodavci koji su bili dužni da ga plaćaju, izdejstvovali su da se za dve godine upotreba smanji za oko 40 odsto. Irska je odredila cenu od 15 evrocenti za plastičnu kesu, što je smanjilo njihovo korišćenje za 95 odsto i donelo milione dolara prihoda za realizaciju ekoloških projekata.
U našem Ministarstvu zaštite životne sredine, po svemu sudeći, još nemaju izrađenu strategiju koja se konkretno odnosi na plastične kese. Istina, Ministarstvo je spremilo Nacrt zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji predviđa niz obaveza proizvođača, uvoznika, pakera, punioca i krajnjih korisnika plastične ambalaže. Međutim, o tom nacrtu se govorilo još u vreme Đinđićeve vlade, a bilo je predloženo i da se potpuno zabrani proizvodnja plastičnih kesa. Bez usvojenog zakona nema ni sankcija i sve će to, svakako, čekati neku novu vladu.
Na pitanje postoje li sredstva u budžetu za projekat iskorenjivanja plastičnih kesa ili moramo čekati donacije iz inostranstva, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Aleksandar Vesić kaže:
- Donacije nisu neophodne. Postojećom opremom za proizvodnju plastičnih kesa, bez dodatnih investicija, mogu se proizvoditi biorazgradive kese, s tim što će se na taj način njihova cena uvećati. Sredstva za organizovanje treninga, informisanja, edukacije, javnih kampanja biće obezbeđena iz budžeta - objašnjava Vesić.
S druge strane, Crnogorci su već krenuli u pregovore sa velikim trgovinskim lancima, najvećim isporučiocima plastičnih kesa, koji su veoma ozbiljno pristupili rešavanju ovog problema.
- Svi su raspoloženi za saradnju, ali za uzvrat traže konkretna i brza rešenja koja su u vezi sa finansijskim gubicima prelaska na papirne kese. Iako oni postoje, može se reći da su mizerni u odnosu na benefit koji bi naša životna sedina imala od ove ekološke akcije - objašnjavaju u crnogorskom ministarstvu.
Potvrdu da finansijski gubici nisu neizdrživi daje i poređenje prema kome se kilogram plastičnih kesa u Srbiji prodaje za 110 dinara, a papirne kese koštaju 85 dinara. Ovi podaci nalaze se na sajtovima firmi „Brzan plast" i „Kese azardo". Iako deluje da je kilogram plastičnih kesa skuplji, treba uzeti u obzir da se u kilogramu papirnih nalazi manje komada.
„Delta" startuje 2009.
I u Srbiji se upotreba plastičnih kesa u najvećoj meri vezuje za velike supermarkete, poput „Merkatora", „Metroa" ili „Tempa".
U „Tempu" i maloprodajnim objektima „Maksija" već se radi na izbacivanju najlon kesa iz upotrebe, a sa edukacijom potrošača krenuće od septembra, kako bi početkom 2009. u svim maloprodajnim objektima „Delta maksi grupe" potrošači dobijali papirne i kese od recikliranih materijala.
- U okviru edukacije potrošačima će se skretati pažnja da se papirne kese proizvode od obnovljivih izvora, dok plastične kese nastaju od izvora koji se ne obnavljaju, kao što je, na primer, nafta. U međuvremenu ćemo pregovarati sa dobavljačima plastičnih kesa i insistiraćemo da budu proizvedene od recikliranog materijala - kaže Sanja Jevđenijević, predstavnik rukovodstva za kvalitet u „Delta maksi grupi".
Na pitanje da li će tim poduhvatom firma pretrpeti finansijske gubitke, Jevđenijevićeva kaže da to ne bi trebalo da se dogodi jer će se kese reciklirati, što znači da je izvor sirovine obnovljiv.
- Verujemo i da će Ministarstvo ekologije izaći u susret proizvođačima i ponuditi im subvencije u cilju zaštite životne sredine jer je poznato da se papirne kese normalno biološki razlažu bez eksternih zagađenja - dodaje Sanja Jevđenijević.
U „Merkatorovim" i „Rodić" supermarketima ističu da plastične vrećice koje koriste nisu reciklirane i imaju eko oznaku na sebi. To, praktično, znači da se mogu koristiti i više puta i da ne predstavljaju opasnost po životnu sredinu ukoliko se uredno odlažu na mesta predviđena za takav otpad.
- Razmišljamo i o mogućoj zameni vrećica u samom objektu. To bi, praktično, značilo da kada iz našeg objekta potrošač ponese kesu, koristi je neko vreme i kada smatra da više nije za upotrebu, donese je u objekat i dobije novu. Tako bi bio rešen problem odlaganja - kaže Sanja Šegrt, PR „Merkator grupe", dodajući da je ta ideja još na nivou razmatranja.
Zakon najvažniji
Ove firme, međutim, posluju i u zemljama koje uveliko poštuju ekološki princip „proterivanja" plastičnih kesa iz upotrebe. Zbog toga se postavlja pitanje zašto i da li postoje dvostruki aršini, odnosno zašto nešto može tamo, ali ne i u Srbiji. U „Merkatoru" kažu da, iako je Slovenija članica EU i do 2010. će potpuno morati da izbaci plastične kese iz upotrebe, oni još intenzivno traže najbolje rešenje kako na polju tekstila ili papira, tako i kroz pomenutu zamenu ambalaže.
Sa druge strane, „Tempo", koji u Bugarskoj posluje u okviru maloprodajnog lanca „Pikadili", već je u pregovorima sa proizvođačima da pređe na upotrebu papirnih kesa.
- Smatramo da će u Bugarskoj prelazak na papirne kese teći brzo jer njihova nacionalna zakonska regulativa, shodno članstvu u EU, propisuje nivo smanjenja zagađenja, a samim tim i obavezu uvođenja ovakvih promena - kaže Sanja Jevđenijević.
Vrećice od šećera i žita
U zemljama EU od 2010. godine stupa na snagu zabrana upotrebe plastičnih kesa. Mnoge zemlje EU, umesto plastičnih, uvode upotrebu papirnih i kesa od biorazgradive plastike. Neke od njih favorizuju bioplastiku, čija je proizvodnja donedavno bila skuplja. Razvojem novih tehnologija postignuto je da biorazgradive kese finansijski i funkcionalno konkurišu plastičnim. Australijski naučnici čak ispituju proizvodnju kesa od bioplastike izrađenih od šećera i žita, koje se na kraju mogu koristiti za proizvodnju komposta. I platnene torbe su bolje rešenje. Njihova izrada zahteva daleko manje energije, a osim toga, njihov rok trajanja je neuporedivo duži od plastičnih i papirnih kesa.
Najlon prekrije tri Srbije
Alarmantan je podatak da je količina kesa koje godišnje odbacimo dovoljna da se čak tri puta prekrije čitava Srbija. Do ovoga se dolazi prostom računicom prema kojoj je površina prosečne kese od 0,16 kvadratnih metara pomnožena sa brojem odbačenih kesa jednaka 240 kvadratnih kilometara - površina skoro tri teritorije naše zemlje. Otrovni najlonski tepih, međutim, svakodnevno raste jer period razgradnje traje više stotina godina, a dovoljna je samo jedna poseta supermarketu da se njegova površina uveća za još nekoliko kesa.
Posledice
Podaci svetskih ekoloških centara beleže da u toku jedne godine čovečanstvo utroši preko 500 milijardi plastičnih kesa. „Džinovski tepih" sačinjen od plastičnih kesa, boca i ostalog smeća pluta Tihim okeanom, a procenjuje se da je danas težak više od 3,5 miliona tona. Čak 80 odsto ovog prljavog tepiha čini plastični otpad. Zato je obojena plastika već godinama zabranjena u svim razvijenim zemljama. Razlog više je i taj što sadrži otrovne teške metale. Naime, spaljivanjem plastike stvaraju se opasni otrovni gasovi, izdvajaju se dioksini i teški metali, a nastali pepeo je otrovan i morao bi se odlagati na deponije opasnog otpada. Kese takođe sadrže toksične materijale i spadaju u idealne prenosioce bakterija. Plastika je nusproizvod rafinisanja nafte i pravi se od polietilena, a da bi se proizveo kilogram polietilena, u atmosferu ode dva kilograma ugljen-dioksida (CO2).
