Izvor: Southeast European Times, 27.Nov.2013, 16:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planovi za Aja Sofiju izazvali debatu
Istoričari i lideri civilnog društva kažu da treba da treba ostaviti muzej, kao simbol multikulturne prošlosti i sadašnjosti Istanbula.
27/11/2013
Berkan Karaduman za Southeast European Times iz Istanbula -- 27.11.2013.
Predlog da Aja Sofija, stara 1.400 godina, iz muzeja preraste u džamiju doneće međunarodnu kontroverzu turskoj vladi, kaže profesor umetnosti sa istanbulskog univerziteta.
„To je spomenik svetske baštine. Ljudi iz celog >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sveta dolaze da ga vide. Ako se bude koristio kao džamija, unutra će morati da budu napravljene neke promene. Podovi će biti prekriveni, murali će biti prekriveni, biće uveden sistem unutrašnjeg grejanja, zvučni sistem, zatim su tu obuća, cevi, kablovi i tako dalje. Identitet originalne građevine može da se zaštiti samo ako se koristi kao muzej“, rekao je Engin Akjurek, profesor vizantijske umetnosti na Istanbulskom univerzitetu, u izjavi za SETimes.
Predlog da se promeni namena Aja Sofije, koja je bila džamija od 1453. do 1931. godine, izneo je glavni istanbulski propovednik Mustafa Akgul, koji je izrazio želju da vodi bajramsku molitvu u tom istorijskom objektu.
„Aja Sofija mora da ima novo otvaranje kao džamija. Uz pomoć Boga, nadam se da ćemo se jednog dana zajedno moliti na Bajram u Aja Sofiji“, rekao je Akgul vernicima u Plavoj džamiji tokom tog praznika žrtvovanja.
Jusuf Halačoglu, bivši predsednik Istorijskog društva Turske, predložio je parlamentu nacrt rezolucije u kojem se zvanično traži ponovno otvaranje Aja Sofije kao džamije.
„Ovo rešenje je osmišljeno da bi se Aja Sofija ponovo otvorila za pobožne. Aja Sofija odzvanjala je molitvom 481 godinu. Ona je simbol osvajanja Istanbula“, rekao je Halačoglu.
Aja Sofija je bivša grčka pravoslavna crkva i hram istočnog pravoslavlja, koji je takođe na kratko bio rimokatolička katedrala u 13. veku. Nakon što je skoro 500 godina služio kao džamija -- i glavna istanbulska džamija dok u 17. veku nije izgrađena Plava džamija -- objekat je ponovo otvoren kao muzej 1935. godine.
Potpredsednik vlade Bulent Arinč takođe podržava ideju o ponovnom pretvaranju objekta u džamiju.
„Gledamo ovu sumornu Aja Sofiju i želimo da uskoro dođu dani kada će se opet smejati“, kaže Arinč.
Ovo nije prvi purt da turski zvaničnici izražavaju svoju nameru da pretvore muzeje u džamije. Muzej Aja Sofije u Trabzonu pretvoren je u džamiju u junu ove godine, a muzej Aja Sofije u Izniku je 2011. godine prerastao u aktivnu džamiju.
„Pretpostavljam da neki ljudi sigurno misle da proces osvajanja još nije završen. Ovaj zahtev ne proističe iz stvarne potrebe“, izjavio je Akjurek za SETimes.
„Zidovi Aja Sofije u Izniku nisu bili sasvim stabilni. Zidovi su loše obnovljeni. Slike na zidovima u Trabzonu bile su prekrivene prostirkama“, dodaje Akjurek.
Planovi su izazvali negativne reakcije iz Grčke. Ekumenski patrijarh Vartolomej takođe se suprotstavio ideji o promeni namene.
Patrijarh je u februaru 2013. rekao listu Millijet da je muzej korišćen kao hrišćanska crkva skoro 1.000 godina.
„Ako će ponovo biti otvorena za bogosluženje, onda je treba otvoriti kao crkvu. Nije izgrađena kao džamija. Zato želimo da ostane muzej“, dodao je on .
Vartolomej kaže da je odluka vlade vezana za muzeje u Izniku i Trabzonu bila politička.
„Izabrani područni lider [muhtar] rekao je da ne postoji potreba za novom džamijom. Postojeće džamije nisu preterano popunjene. Verujemo da je to politička odluka, a ne neophodnost. Poštujemo sva mesta bogosluženja, ali mislimo da ovo mesto treba da ostane muzej. To bi bilo korisnije za muslimane, kao i za druge vernike“, rekao je on Milijetu.
Kako bi pretvaranje Aja Sofije u džamiju uticalo na Tursku? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare.
Nastavak na Southeast European Times...
