Izvor: Politika, 22.Jan.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planovi i prioriteti – primer koridora
Povodom teksta „Srbija prevaziđenih planova”, „Politika”, 17. januara
Na moj tekst objavljen u „Politici”, g. Nikola Jovanović replicira na neuobičajen način. Umesto eventualnog komentara onoga što sam izneo kao problem Srbije (površnost, nesistematičnost, neodgovornost), kaže da se najznačajnije nacionalne strategije u oblasti energetike, saobraćaja, prostornog planiranja (valjda prostornog razvoja?) nisu suštinski menjale još od druge polovine sedamdesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina prošlog veka. Ovakvu ocenu može da iznese neko ko uopšte ne poznaje te strategije i planove ili ko ima lošu nameru. Siguran sam da g. Jovanović nema lošu nameru. Istine radi, reč je o dokumentima od državnog, regionalnog (pokrajinskog) ili lokalnog značaja kojih ima i dobrih i sasvim savremenih, prosečnih i loših, kao i staromodnih, samo ih treba znati razlikovati.
Ali da se vratimo na moju ocenu koju g. Jovanović i ne pominje – ocenu o površnosti, nesistematičnosti i neodgovornosti gotovo u svemu, pa i kod sprovođenja planova i strategija u Srbiji. Da bih objasnio ovu ocenu, navešću jedan primer koji to ilustruje. Reč je o projektu o kome se već godinama piše i govori kao o projektu Koridora 11.
Evropska unija je u dva navrata postavila kao razvojni prioritet cele Evrope povezivanje svih evropskih država mrežom autoputeva i druge infrastrukture. Tako je do 2013. bila utvrđena definitivna mreža od deset infrastrukturnih koridora, čiju realizaciju je finansirala EU iz svojih fondova ili preko svojih finansijskih institucija. Preko Srbije su bila postavljena dva evropska koridora: Koridor 7 (reka Dunav, jedini koridor koji ima reku a ne autoput) i Koridor 10 (Salcburg–Zagreb–Beograd–Solun). Uz to, Srbija je dobila i dva kraka Koridora 10, krak Beograd–Budimpešta i krak Niš–Sofija. Naša nesistematičnost i neodgovornost je doprinela da se sredstva namenjena za te koridore ne koriste na vreme i na pravi način, o čemu je već u više navrata dovoljno rečeno. Umesto da se efektivno koriste ponuđeni fondovi, institucije i državni organi Srbije su preusmereni na tzv. Koridor 11 (Beograd – Južni Jadran), sve očekujući da će EU prihvatiti da proširi ranije utvrđenu mrežu od 10 koridora. Naravno, umesto fondova EU, danas deo autoputa od Beograda prema Čačku finansiraju i grade Azerbejdžanci ili Kinezi, pod ko zna kojim finansijskim uslovima. Dakle, umesto koncentrisanja na ono što nam se ranije nudilo, a to su bitni koridori 7 i 10, sada se koncentrišemo na nešto što je nama (nekome u vladi) palo na pamet da je prioritet non plus ultra.
I napokon, gle čuda, u oktobru 2013. EU menja svoju politiku oko transevropskih koridora. Umesto 10 infrastrukturnih koridora sada u njihovom programu za finansiranje do 2030. postoji samo devet koridora (http://ec.europa.eu/transport/themes/infrastructure/news/ten-t-corridors_en.htm). Koridor 10 više ne stoji ni na karti ni u tekstu, a Koridor 7 u delu kroz Srbiju je samo tačkasto naznačen, što znači da nema finansiranja do 2030. ni za jedan ni za drugi. Ukinut je i Koridor 8 od Albanije preko Makedonije ka Crnom moru, kao i Koridor 5s kroz BiH. Šansa koju je Srbija do juče imala, da efikasno završava Koridor 10 i nešto uradi oko Koridora 7, ispuštena je. Umesto toga Srbija svojim snagama i nepovoljnim finansijskim kreditima finansira nešto drugo, „Koridor 11” koji nije uspela da unese u mrežu evropskih koridora.
Za to vreme Evropska unija do 2030. svojom novom politikom nastoji da do kraja završi ostale koridore, koji povezuju samo zemlje EU, a ne Evrope kao ranije. To znači, između ostalog, da će ubrzano da se završava Koridor 4 preko Rumunije i Bugarske, nama konkurentan u geostrateškom smislu.
Redovni profesor Univerziteta u Beogradu, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije
Borislav Stojkov
objavljeno: 22.01.2014.
