Izvor: Blic, 16.Jan.2015, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planeta prekoračila četiri od devet ekoloških granica
Zemlja je usled ljudskih aktivnosti prekoračila četiri od devet ekoloških granica i tako sebe približila "zoni opasnosti", ističe se u studiji objavljenoj u četvrtak u časopisu Science.
Klimatske promene, nestanak biodiverziteta, promene u korišćenju zemljišta i izmenjeni biohemijski ciklusi, koji su delimično posledica upotrebe đubriva, drastično su promenili funkcionisanje planete, navodi 18 vodećih međunarodnih istraživača koji stoje iza ove studije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ove promene destabilizuju kompleksnu interakciju ljudi, okeana, tla i atmosfere, upozoravaju autori dokumenta koji nosi naslov "Planetarne granice: vodič ljudskog razvoja na planeti koja se menja" (Planetary Boundaries: Guiding human development on a changing planet).
Prekoračenjem pomenutih granica, ne samo da je Zemlja postala manje gostoprimljiva već se potkopavaju i napori za smanjenje siromaštva i unapređenje kvaliteta života ljudi na planeti.
"Prvi put u istoriji čovečanstva, postoji opasnost od destabilizacije čitave planete", kazao je u izjavi za Fondaciju Tomson Rojters Johan Rokstrom, jedan od autora studije i profesor ekoloških nauka na Univerzitetu u Stokholmu.
Naučnici su 2009. godine identifikovali i kvantifikovali devet planetarnih granica unutar kojih čovečanstvo može da se razvija i opstaje - klimatske promene, iščezavanje živih vrsta, ciklus azota u prirodi, kiselost okeana, plodnost zemljišta, sveža voda, ozon, aerosoli i hemijsko zagađenje).
Granične vrednosti pet preostalih granica - oštećenje ozonskog omotača, zakiseljenje okeana, pijaća voda, mikroskopske čestice u atmosferi i hemijsko zagađenje, zasad nisu prekoračene.
Prekoračenje ovih granica ne izaziva automatski haos ali gura planetu u period nesigurnosti.
Naučnici smatraju da je najozbiljnije prekoračena granica klimatskih promena.
Trenutna vrednost koncentracije ugljen dioksida u atmosferi, gasa koji utiče na porast temperature na Zemlji, je 395 što je znatno iznad granične vrednosti od 350.
"Dostigli smo tačku u kojoj se mogu dogoditi nagle i ireversibilne promene", upozorio je Rokstrom, ističući da bi otopljavanje moglo da izazove nestanak arktičkog ledenog pokrivača.
Rezultati studije će biti integrisani u novi dokument o globalnim razvojnim ciljevima koji će biti finalizovan na konferenciji Ujedninjenih Nacija u septembru i koji bi trebalo da zameni Milenijumske ciljeve razvoja čiji rok ističe ove godine.
Naučnici se nadaju da će njihova studija doprineti stvaranju ravnoteže između neophodnosti ekonomskog razvoja i ekološke održivosti, što će svakako biti tema konferencije u Njujorku.
"Samo zato što danas nismo svedoci nikakvog kolapsa ne znači da ne podvrgavamo čovečanstvo procesu koji bi mogao da nas dovede do katastrofalnog ishoda u ovom veku", zaključio je Rokstrom.
