Izvor: Vesti-online.com, 09.Avg.2015, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Plan B" za "Studio B"
"Plan B" za "Studio B" najbolja je alternativa za stotine Beograđana koji su podržali formiranje zadruge koja učestvuje u nadmetanju za kupovinu ovog preduzeća. Ko će Beogradu poželeti "dobro jutro", i ko će biti ponosni naslednik logoa, kreacije pisca "za veliku i malu decu" Duška Radovića, još nije poznato.
Izvesno je, međutim, da užurbani Beograđani umeju da nađu trenutak da zastanu i zapitaju se hoće li, i kako, najvažniji stanovnik "Beograđanke" dočekati svoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << 46. rođendan?
"Plan B" je dokaz da gradski radio i televiziju nisu ostavili na cedilu. Incijatorima ideje da se oformi zadruga koja će kupiti "Studio B" možda manjka iskustva u medijskom biznisu, ali imaju kristalno jasnu viziju kako bi trebalo da izgleda medij koji nepogrešivo čita puls metropole.
- Ideju smo dobili na prvu. U oglasu Agencije za privatizaciju stoji da pravo kupovine imaju građani, pravna lica i grupe građana. Tražili smo najbolji model, pričali sa ljudima koji imaju iskustva, i došli do zaključka da je model zadruge idelan jer sve zadrugare stavlja u ravnopravan položaj. Takođe se uklapa i sa našom idejom da "Studio B" pripada svim Beograđanima i radi za sve njih, kaže Vladan Stanojlović, jedan od inicijatora "Plana B".
Pre oko mesec dana krenuli su od nule, da bi sada imali na hiljade lajkova na Facebook stranici www.facebook.com/planbzastudiob i na stotine zadrugara koji su se pravili putem sajta: www.planb.org.rs
- Kada smo krenuli, mi se čak ni međusobno nismo poznavali. Spojila nas je ideja da je "Studio B" naš zajednički interes. Verujemo da Beograđani, kao jedna zajednica, bi trebalo da budu svesni da postoji njihov zajednički interes u ovom gradu, kao što je jedan gradski medij. Na primer, radio Studija B izneo je sve ono što je vredelo, bio je oslobođen politike i pulsirao kao grad. To je deo mog grada, kaže Aleksandar Aćimović.
U zadrugu "Plan B" se mogu učlaniti svi koji imaju lična dokumenta države Srbije, a žele da pomognu kupovinu "Studija B". Članarina je 1000 dinara, odnosno 8 evra. Posredstvom sajta se mogu uplatiti i donacije, ali su one na dobrovoljnoj bazi, i kako kreatori "Plana B" ističu, ne podrazumevaju veća prava.
Potencijalni kupci nedavno su zvanično posetili ovu medijsku kuću, ali su se obavezali da detalje o tome ne iznose u javnost. Međutim, ističu, nije tajna kakva je danas situacija u kući koja je svojevremeno pravila programe revolucionarne za tadašnje domaće tržište.
- Zna se da je reč o zastareloj tehnologiji i jasno je da je potrebno mnogo ulaganja. Mi znamo kako treba da izgleda moderan medij, i kako treba da bude organizovan. Program treba da se bavi realnim problemima u gradu, da ukazuje na probleme koje treba rešiti, da afirmiše kulturne i druge sadržaje koji će podstaći Beograd. Ako se ne bavimo kulturom, ona će zamreti, jer nemamo ni kritički osvrt. Treba da dođu ozbiljni ljudi koji će praviti ozbiljne programe, dodaju sagovornici "Vesti".
Radio Studio B je 1. aprila 1970. osnovala grupa novinara dnevnog lista "Borba", kao prvu stanicu izvan sistema državnih elektronskih medija. Uređivačka politika je bila potpuno revolucionarna za to vreme - gradski radio sa mnogo muzike i maksimalno tri minuta govora između dve muzičke numere.
Milica Đurić, takođe jedan od osnivača zadruge, vidi neraskidivu vezu "Studija B" i Beograđana.
- To je onaj kanal koji uključite kada ustanete, koji je sa vama uz kafu, doručak, koji vam kaže šta ima u gradu, preporuči kojim putem da idete do posla. To je kanal koju nudi fenomenalnu muziku, koji vas ne opterećuje politikom kada se uveče vraćate kući, emituje sadržaje koji su u tom trenutku aktuelni u svetu... Želimo sve to, samo na jedan moderniji način, dodaje ona.
Dan prodaje "Studija B" neće značiti i kraj zadruge. Ovo troje Beograđana ističu da je jedan od ciljeva njihove ideje da pokažu sugrađanima da se uz malo truda svaki problem u gradu može rešiti. Potrebno je samo da na trenutak zastanu.
Nastavak na Vesti-online.com...
