Izvor: Politika, 04.Jun.2014, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plagijatom nema ko da se bavi
Fakulteti se sami bore sa nesavesnim akademcima – neki koriste softvere za otkrivanje plagijata, drugi potpisuju izjave o čestitosti. – Megatrend traži odštetu za štetu koja je naneta ugledu univerziteta
Da se kojim slučajem teza o spornom doktoratu pojavila u akademskoj javnosti Nemačke ili recimo Velike Britanije, univerzitet, to jest fakultet na kojem je branjena teza, odmah bi formirao komisiju koja bi analizirala da li je rad plagijat ili ne. Jer, na univerzitetima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u svetu već odavno se plagijat smatra jednim od najtežih akademskih prekršaja koji znači gubitak indeksa, diplome, posla i ugleda.
U Srbiji ne postoji zakon u kojem se izričito navodi šta se smatra plagijatom i ko je zadužen da se bavi ovim problemom, a negde u vazduhu ostaje rečenica koju je izgovorio i ministar prosvete da to nije u nadležnosti prosvetne inspekcije, ali jeste u nadležnosti univerziteta, odnosno mentora, odnosno članova komisije, odnosno etičkih odbora...
Megatrend jeste najavio da će do sutra formirati komisiju, ali ne da bi se ispitalo da li je doktorski rad ministra policije dr Nebojše Stefanovića plagijat, već za procenu štete koja je naneta ugledu univerziteta.
– Tužićemo i urednicu „Peščanika” i ovu trojicu autora i odštetni zahtev će biti vrlo visok. Ponavljam, ovo nije plagijat. Mi smo na univerzitetu imali dva, tri slučaja kada kandidatima nije dozvoljeno da brane teze, a jedan od njih je 2010. godine bio čak i član ondašnje vlade – kaže rektor dr Mića Jovanović.
Juče su se ponovo oglasili i autori analize doktorske disertacije, profesori sa univerziteta u Engleskoj, koji su za „Dojče vele” rekli da još nisu dobili nijedan konkretan odgovor na nalaze koji su objavili u svom tekstu na sajtu „Peščanika”. Univerzitetski propisi nemaju odredbe koje se tiču plagijata, a koliko smo uspeli da istražimo, nikome nije poznato da je poslednjih decenija bilo koji univerzitet poništio neku spornu tezu.
– Ovaj posao bi morao da radi univerzitet, onako kako je to i u drugim zemljama. Sada je sve potpuno van kontrole, naročito na privatnim fakultetima. Danas se može doktorirati na bilo čemu, čak i na programu koji nije akreditovan – kaže za „Politiku” dr Kosta Andrejević, osnivač Zadužbine „Andrejević”, profesor koji sam već 20 godina obavlja posao države.
On na jednom mestu prikuplja podatke o svim magistarskim i doktorskim disertacijama u Srbiji, a najbolje zadužbina i objavljuje, kao vid podrške mladim naučnicima.
– Danas imamo inflaciju doktorskih radova koji su naučno sve „tanji” – nema metodologije, nema istraživanja, ali zato ima mnogo prepisivanja. Neki od njih čak nisu ni mnogo pismeni, pa da prerade i prepričaju svojim rečima, već prepisuju čitave stranice – kaže profesor Andrejević.
U pravnom vakuumu, fakulteti se snalaze: neki koriste softvere za otkrivanje plagijata, drugi se oslanjaju na poštenje.
Od profesora Fakulteta političkih nauka može se saznati da je na ovom fakultetu već nekoliko godina praksa da student potpiše izjavu kojom se obavezuje da će rad koji predaje biti originalan. Takođe, postoji i drugi mehanizam kontrole – analiza samog rada u toku pisanja, pre nego što dođe do profesora: asistenti analiziraju rad i pišu zabeleške u smislu – 25 odsto prepisano, 40 odsto površno urađeno i slično, tako da se rad, u slučaju da ne ispunjava osnovne kriterijume, vraća na doradu.
Ovde studenti potpisuju izjavu o akademskoj čestitosti, u kojoj se navodi da „predaju pisani rad koji je rezultat isključivo njegovog ličnog rada, da se temelji na njegovim istraživanjima i da se oslanja na navedenu literaturu”. Od kako je ovaj papir u upotrebi, od 2012. godine, na FPN-u je kažnjeno 15 osoba, a jedna prijava je trenutno u proceduri. A procedura je takva da se prijava podnosi dekanu fakulteta i da nastavno-naučno veće formira komisiju koja utvrđuje opravdanost razloga za poništavanje diplome, to jest rada.
Pitali smo i kakva je procedura kada su plagijati u pitanju na privatnom univerzitetu u Srbiji, koji je punio novinske stupce angažovanjem pevačica i reklamnim kampanjama poput „Šta ćeš ovde? Završi Megatrend i pali.
Mića Jovanović kaže i da u zakonu ne postoje nikakva procedura niti sankcije za plagijat, ali da na Megatrendu postoji nekoliko instanci do odobrenja teze: katedra, nastavno-naučno veće, senat, savet i najvažnija – Komisija za kontrolu kvaliteta.
– Mislim da smo po ovome unikatni u Srbiji. Komisija utvrđuje da li je rad u skladu sa propisanim standardima, da li je plagijat ili ne i da li i kada može da se brani – objašnjava rektor Jovanović, inače mentor Nebojše Stefanovića.
Neko će reći da se ovako nešto može dogoditi samo na privatnom fakultetu, ali ne treba zaboraviti i višegodišnje (ne)rešavanje afere „Indeks” na kragujevačkom Pravnom fakultetu, čiji su akteri u međuvremenu ponovo izabrani za profesore i na prodekanske i dekanske funkcije.
Anet Šavan, bivša nemačka ministarka obrazovanja, znala je šta treba da uradi kada je Univerzitet u Diseldorfu njenu tezu oglasio nevažećom. Premijer Vučić je rekao da će i Nebojša znati šta mu je činiti ukoliko se potvrdi pisanje trojice autora. Pitanje je samo koja komisija će da sprovede ovakvu istragu i ko će da kazni odgovorne, ukoliko se utvrdi da ih ima.
------------------------------------------------------------------------------------
Verbić: Uskoro izmene zakona
„U našim zakonima nije jasno navedeno u kojim slučajevima se nešto smatra plagijatom i to je svakako jedan od zadataka ovog ministarstva da ubuduće u zakonima i podzakonskim aktima to bude bolje definisano”, rekao je za Tanjug ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić. „Ono što mi moramo da uradimo u ovom trenutku, a trenutak je pravi, jer baš sada radimo na nacrtu zakona o visokom obrazovanju, jeste da insistiramo na tome da ubuduće sve doktorske disertacije koje budu odbranjene u našoj zemlji budu dostupne onlajn i da svi mogu da vide šta se u tim doktorskim disertacijama nalazi”, rekao je Verbić.
Sandra Gucijan
objavljeno: 04.06.2014.
