Izvor: Danas, 25.Sep.2014, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plagijati i licemerje
Samo oni koji ne poznaju stanje unutar akademske zajednice Srbije naivno su očekivali da će afera sumnjivih doktorata nekoliko srpskih političara dobiti brz epilog.
Ispostavilo se da akademska zajednica nije spremna da se „obračuna sa mangupima u svojim redovima” i tako spase sopstveni ugled, ali i skine ljagu sa doktorskih studija u celini. Koje su posle svega označene kao neuralgična tačka domaćeg visokog obrazovanja.
Oklevanje univerzitetske javnosti vidljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je od samog starta. Iako je afera sumnjivih doktorata otvorena na privatnom univerzitetu, u javnosti je nedeljama trajalo prepucavanje ko je nadležan da se slučaj ispita. Nenadležnom se u startu proglasila država, svesno prelazeći preko toga da je odgovorna za rad fakulteta i univerziteta (bez obzira na vlasništvo) i da im u krajnjoj liniji daje dozvolu za rad. I Konferencija univerziteta Srbije izuzela je sebe iz cele priče, iako joj je u opisu posla da „razmatra pitanja od zajedničkog interesa za univerzitete”. Slično se ponašao i Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Nije pomoglo ni to što je afera u međuvremenu poprimila šire razmere i pod sumnju dovela i najveći državni univerzitet.
Bilo bi smešno da nije tragično to što rektor Union univerziteta (na kojem je stečena jedna od spornih doktorskih diploma) mesecima telefonira i vuče za rukav profesore državnih fakulteta, ne bi li se prihvatili članstva u komisiji koja bi ispitala javno iznesene optužbe. O kakvom licemerju se radi govori i to što rektor ne traži stručnjake za neku specifičnu oblast već za marketing, kojih ima na ogromnom broju visokoškolskih ustanova.
Oklevanje akademske zajednice navodi na nekoliko zaključaka. Najpre da ne žele da otvaraju „rak-ranu” jer bi im se to moglo vratiti kao bumerang. Nisu studenti jedini skloni prepisivanju. Na univerzitetima je bilo više slučajeva da su profesori optuženi za plagiranje u naučnim radovima, koji su jedan od uslova za napredovanje u karijeri. Svako ozbiljnije razmatranje kvaliteta doktorskih studija otkrilo bi da se za mentore biraju i oni koji to prestižno zvanje ne zaslužuju. I da članovi komisija za odbranu doktorata često i ne čitaju teze već po inerciji glasaju „za”, da ne bi uvredili kolegu mentora, koji takođe sedi u toj komisiji i gura „svog kandidata”.
.jpg)
