Izvor: Blic, 05.Okt.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plači, za sve drugo je kasno
“Nije lako ostati imun na srceparajuću pesmu u kojoj možete da se prepoznate. Takve lirske veze mogu da ganu i najsnažnijeg muškarca”, saopštilo je Britansko udruženje za prava izvođača (PRS) objavljujući rezultat istraživanja na 1.700 ispitanika o deset pesama na koje sredovečni plaču: R.E.M - “Everybody hurts”, Erik Klepton - “Tears in Heaven”, Lenard Koen - “Hallelujah”, Šinejd O’Konor - “Nothing compares 2 U”, U2 - “With or without you”, „The Verve“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - “Drugs don’t work”, Elton Džon - “Candle in the wind”, Brus Springstin - “Streets of Philadelphia”, Tod Dankan - “Unchained melody” i Robi Vilijams - “Angels”.
Kao neko ko je mnogo filmova i pesama potrošio kroz suze smatram da bi ovaj izbor morao da sadrži Džonija Keša, Skota Endžela, Žaka Brela, Sinatru i Hamperdinka. Prošlost vezana za njihove pesme čini me i bogatijim i lomnijim. Objavljen popis danima izaziva veliku raspravu i kod nas. Ko će ovde da zaplače uz ovu listu? U zemlji u kojoj je normalnije da muški budu surovi i bezdušni, a ako već mora da se plače, onda se to čini uz Tomu, Miroslava, Kvaku i ostale ”boeme”.
Odrasli na mitovima i epici natopljenim suzama, ali puni nacionalnog ponosa, nismo spremni da demonstriramo emocije i zato su razgovori na ovu temu prepuni isključivosti. Domaću kolekciju: ”Priča o Vasi Ladačkom”, ”Zaboravljeni”, ”Ostala si uvijek ista”, ”Žute dunje”, ”O, mladosti”, ”Zajdi, zajdi”, ”Ruski voz”, ”Sanjao sam noćas da te nemam”, ”Moderato Cantabile” doživljavam kao kalendar ličnih suza. Svaka pesma jedna prava suza. Ostalo je ponavljanje. Moje su suze ostarile na tim pesmama.
Verujem da je čovek samo čovek dok plače, dosta mi je onih otrovanih neisplakanim suzama. Neko peva a neko plače iz istih razloga. Plakanje uz pesme je princip emotivne prirode pojedinca i najljudskiji oblik čovekovog ponašanja. Pa i muškarac ima srce, dušu, emocije... i normalno je da plače. Ne umanjuje suza njihovu muškost, osim ako nije preterano.
Dobri Duško Radović bi rekao: suza mudrog čoveka krije se u njegovoj mudrosti, mi ostali plačemo da ne bismo ostali dužni. Uprkos strofi: ”Ma ne plačem, mala/ ne rade to muškarčine/ sve je to od dima/ ma kakve emocije”, mislim da je muški plakati i priznati suzu. I poštujem svaku pravu, iskrenu mušku suzu. Živimo u svetu u kome muškarci pokazuju žensku stranu ličnosti koja podrazumeva i iznošenje emocija. Dobro došli u metroseksualnu javnost! Promena društvenih običaja dokazuje da razlika između polova polako nestaje. Savremeni muškarac mnogo je više povezan sa svim onim što je vekovima bila karakteristika žena. One suze koje su nekada bile skrivene, o kojima se nikada nije pričalo i koje su bile nedopustljive i u najtužnijim momentima, danas su tražene, poželjne i opravdane.
Muškarac plačom raznežuje, budi solidarnost i simpatije. Jer, ukoliko je on pustio suzu u javnosti, mora da je reč o nečem zaista važnom, nečem što zaslužuje suze. Muškarci koji plaču time duboko diraju javno mnjenje. Za nekadašnje muškarce plač je bio ispod časti, pokazivanje emocija znak slabosti, a sakrivanje suza esencija muškosti. Stvari su se izmenile. Odgovor nosi muzika koja je omogućila da potisnute emocije isplove na površinu. Džoni Rej je tokom pedesetih prošlog veka bio poznat kao Gospodin Emocija jer je plakao tokom svojih nastupa. Većinu najtužnijih pesama napisali su muškarci. Šezdesete su donele muzici suze koje je televizija, menjajući pojmove o tome šta je normalno i prihvatljivo, zauvek legalizovala.
Istorija zna da su muškarci uvek plakali – od samog Isusa, nadalje. Muški plač je danas prihvatljiv i cenjen. No, ipak, ima svoje limite: ukoliko je "tih”, ukoliko su oči crvene i jedna suza na obrazu, ništa više od toga. Uostalom, još postoji taj Borin stih: ”Kol’ko košta kad unutra plačem?” i povratak u društvo gde te čeka obaveza strašnog mačo muškarca.
Iskreno, dosta mi je onih koji umeju da žale, ali ne znaju da plaču. Suzama se sećamo i vraćamo dugove mrvama naše nezaslužene sreće. Čeznem da plačem zbog neke nove pesme. Muka mi je škrtih na suzama, onih što ih čuvaju za svaki slučaj. Ja suze čuvam za nedoplakane pesme.
