Izvor: Blic, 08.Jul.2012, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plači voljena zemljo
Gledao sam „Klip“, debitantski igrani film mlade ekipe na čelu s Majom Miloš. Iako je ovih dana dobio glavnu nagradu na prestižnom festivalu, film nije doživio pažnju koju zaslužuje. Kritike (bolje reći recenzije) pretežno su se bavile marginalnim aspektima, metodom snimanja mobilnim telefonom, ekspresivnošću erotskih scena, mogućim scenarističkim nedostacima i sličnim manjkavostima, a onim suštinskim, što film donosi nije se pozabavio niko.
Malo je koja filmska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << priča na tako surov i otvoren način prozborila o svome vremenu, o očajnom stanju jednog (ne malog) dijela ovdašnje omladine kao što je to učinila tragična i drastična storija iz „Klipa“. I premda naše društvo obiluje brojnim problemima (u žiži javnosti su stranke i političari, vlada, Kosovo, Ameri i Rusi), po mome sudu i uvidu najvažniji je ipak problem, kojim se bavi „Klip“. Neki će reći da u tom razgolićavanju mentaliteta čitave generacije mladih preovlađuje i dominira seks, ali ta generacija, uništena posljedicama ratova iz devedesetih, zapravo i nema ništa drugo (svoje) osim seksa. Sve ostalo je zaslugom starijih ili propalo ili uništeno. Kakvu im je drugu perspektivu (osim droge i seksa) društvo ponudilo?
Da rezimiramo, drveni pedagozi će kazati - oni se tucaju i drogiraju umjesto da rade, a istina je obrnuta - oni se tucaju i drogiraju jer nemaju šta da rade, nemaju ideje ni ideale, ni prošlost, ni sadašnjost ni budućnost. Svijet odraslih im je dosadan i nezanimljiv, čemeran, jadan i nikakav. Nikakav im se drugi (valjan) posao ne nudi pa, eto, krste jariće.
Povezane vesti: Suprotna braća Smisao našeg besmisla Nevažna, važna stvar Pogled u ogledalo Jupiter nije vol
