Izvor: Politika, 10.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitanje
Jedanaest godina posle "Oluje" i tri dana pošto su u Srbiji prikazani video snimci zločina počinjenih nad Srbima koji su bežali iz Hrvatske avgusta 1995. godine, Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije i profesor psihologije, postavio je, čini se, ključno pitanje. Odgovor na to pitanje možda označi i granicu daljih uslovljavanja Srbiji. Korać je u autorskom tekstu pod naslovom "Jedanaest godina 'Oluje'" objavljenom u "Nezavisnim novinama", napisao: "Dakle, da li su sve žrtve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz kolone prognanika nevine žrtve? Imaju li neki od njih i vlastitu odgovornost za ono što se desilo? Da li je uspostavljanje 'srpskih država' na tlu Hrvatske bilo praćeno etničkim čišćenjem tamošnjih Hrvata? Da li je njihova imovina opljačkana i da li je bilo zločina i prema njima? Istinit odgovor na ova pitanja jedini vodi stvarnom shvatanju 'Oluje' i njenih posledica."
Korać podseća da su srpske vlasti i ove godine osudile ubijanje i progon Srba iz Hrvatske, ali: "Ni Tadić, ni Koštunica, ali ni drugi predstavnici Srbije, nisu ni reč rekli o politici koja je stvorila tu kolonu prognanika. Što se tiče Koštunice, to je i očekivano. On je u parlamentarnoj koaliciji sa strankom koja je bila tvorac te politike. Pored toga, u današnjoj Srbiji glavni ideolozi i propagandisti te politike su veoma aktivni u podršci Koštuničinoj vladi. Ali je utoliko poraznija ćutnja onih koji žele da budu nosioci 'demokratskog bloka' u Srbiji."
Korać odaje priznanje predsedniku Hrvatske Stjepanu Mesiću na hrabrosti, jer je jedini za godišnjicu "Oluje" "pomenuo potrebu da se kazne krivci za zločine počinjene tom prilikom nad Srbima", ali ipak ne pita zašto krivci ni 11 godina posle nisu pronađeni. Možemo se, skoro sa sigurnošću složiti da je u izbegličkim kolonama bilo i onih koji su ubijali Hrvate i Muslimane i palili njihove kuće, i da je među onima koji su ubijali Srbe bilo i onih kojima je neki Srbin nekoga ubio. Toga je bilo. Sličan argument često se "povlači" i na srpskoj strani posebno kada se govori o Srebrenici. Potpuno pogrešan pristup, verovatno bi se složio i profesor Korać. Ali sigurno pravi način da se onima u Srbiji koji zagovaraju proporcionalnost u priznavanju zločina pokaže da to nikako nije pravi put. Međutim, krivcu treba dokazivati na sudu baš zato da ne bi stradali nevini, kakvih je, pored onih krivih, bilo u izbegličkim kolonama.
I Miloševićeva politika, tačno, jeste prethodila svemu tome. U pravdanju krivice koju u sukobima na tlu bivše Jugoslavije snosi srpska strana, dobro primećuje Korać, to su ponekad spremni da zanemare čak i neki koji su se borili protiv Miloševićevog režima. Baš kao što aktuelne srpske vlasti ne žure da prihvate Miloševićevu krivicu, jer miloševićevske Srbije više nema (osim za unutrašnju i dnevnopolitičku upotrebu u Srbiji), tako ni Mesić ne žuri da prihvati Tuđmanovu krivicu, iako je spreman da je prizna. Koraćeva kritika na račun srpskih vlasti, u tom kontekstu, možda je preoštra, jer je baš Tadić odlaskom u Srebrenicu pokazao hrabrost koju Korać hvali. Žalost za ubijenima, valjda, ne treba opravdavati. Pitanje, ono koje istražuje krivicu srpskih žrtava, međutim, jeste ona suština koju profesor Korać dotiče. To nije pitanje opravdanosti zločina, kako će sigurno pomisliti krajnje nedobronamerni, jer je teško zamisliti da bi se tako nešto usudio da pita bilo ko normalan, sve i da se naučno dokaže da su Srbi najgori narod na svetu. Ima njih i ovakvih i onakvih, i zločinaca i žrtava, baš kao i kod Hrvata i Muslimana. Ali, Srbija jedina još nije uspela da se oslobodi balasta krivice, zbog čega joj se preti i oduzimanjem Kosova i Metohije. Srbija, čini se, treba da prizna da su njene žrtve krive za ono što im se dogodilo i tako da odgovor na pitanje ko je prvi počeo. To bi predstavljalo idealno opravdanje za sve ostale.
Dragana Matović
[objavljeno: 10/08/2006]
