Izvor: Politika, 18.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitanje za tužioca
Koliko teška uvreda treba da bude, odnosno kakve bi reči onaj koji vređa trebalo da koristi, da bi se u njegovoj izjavi pronašli elementi krivičnog dela izazivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti?
Na ovo pitanje nije odgovorio tužilac Okružnog tužilaštva u Leskovcu Edvard Jerin, kada je ove nedelje saopštio da je krivična prijava potpredsednice Vlade Srbije Ivane Dulić Marković protiv predsednika Skupštine opštine Leskovac i poslanika Srpske radikalne stranke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u parlamentu Srbije Gorana Cvetanovića odbačena, jer on i njegove kolege nisu "našli da je Cvetanović učinio krivično delo izazivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti".
A Dulić Marković se obratila tužilaštvu pošto je Cvetanović u leskovačkoj skupštini nju i njenu porodicu doveo u vezu sa ustašama.
Cvetanović je, da podsetimo, raspravu o tenderima iskoristio da poruči: "Što se tiče Dulićeve Markovićke, kako se već zove, nemamo mi ništa protiv što je ona Hrvatica. Imamo protiv što je ustaša. Njen rođeni brat je bio ustaša, njen otac je bio ustaša, klali su Srbe i mi se protiv takvih borimo."
Šta je gore od ovog mogao da kaže Cvetanović, pa da ta izjava dobije elemente krivičnog dela? Možda je leskovačko tužilaštvo u pravu kad tvrdi da se Cvetanovićev kratki monolog ne može tumačiti kao izazivanje verske i nacionalne mržnje. Ali, u tom slučaju, neka nas ljubazno prosvetle. Šta bi neko morao da kaže da leskovačko tužilaštvo prihvati da je posredi krivično delo? Da bi obični svet, koji živi u uverenju da je nazvati nekoga ustašom najgora moguća uvreda (o klanju da i ne govorimo), razumeo šta leskovački tužilac smatra izazivanjem mržnje, a šta dopuštenom polemikom. Odluku tužilaštva možda bi trebalo da prati i neko detaljnije objašnjenje, možda nekakav rečnik uvreda koje bi se mogle okvalifikovati kao takvo krivično delo.
Ako ni zbog čega drugog, onda da bi radikali znali koliko daleko mogu da idu u elaboriranju ove teme, a da za to ne budu kažnjeni. Jer, da podsetimo i to, prvo je početkom juna Cvetanovićev stranački kolega u Skupštini Srbije Zoran Krasić za govornicom parlamenta izjavio kako Ivana Dulić Marković "pokupi ove njene ustaše i dovede da budu savetnici...".
Republički tužilac nije smatrao da postoje razlozi za podnošenje predloga za zabranu radikala, što je tražio G17 plus, verovatno procenjujući da se iz Krasićevog istupa ne može izvući zaključak da cela njegova stranka deluje s ciljem izazivanja i raspirivanja verske i nacionalne mržnje. Možda i ne može, ali bi se teško dalo zaključiti da su ove i slične izjave radikala samo neželjene nuspojave. Inače bi se valjda stranka sama ogradila od izjava svojih poslanika. Ionako je sve bilo "u okviru zakona", kako je to lepo primetio Dragan Todorović, predsednik IO SRS.
A Cvetanović se oglasio "u okviru zakona" samo tri dana pošto je republički tužilac rekao da se iz Krasićeve izjave ne može izvući zaključak da radikali šire versku i nacionalnu mržnju. Pri tome se Krasić samo glasno pitao da li je brat Ivane Dulić Marković bio u Zengama (hrvatske paravojne jedinice s početka devedesetih), dok Cvetanović više nema tu dilemu, pa samouvereno tvrdi da su i otac i brat potpredsednice vlade ustaše, te da su "klali Srbe".
Šta je sledeće?
Milorad Vesić
[objavljeno: 18/08/2006]
