Izvor: Southeast European Times, 24.Maj.2012, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pitanje nestalih osoba prepreka pomirenju

Prema Međunarodnoj komisiji za nestala lica, 14.000 osoba i dalje se vodi kao nestalo posle sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

24/05/2012

Linda Karadaku i Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Prištine i Beograda -- 24.5.2012.

Hiljade osoba još uvek se vodi kao nestalo nakon sukoba koji su pratili raspad bivše Jugoslavije devedesetih godina, što je situacija koja ometa proces zaceljenja kod porodica, kao i proces rešavanja pitanja između zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u regionu.

Bekim Blakaj, izvršni direktor Centra za humanitarno pravo na Kosovu, izjavio je da je pitanje nestalih lica jedna od glavnih prepreka pomirenju.

„U većini slučajeva, porodice nestalih lica uverene su da druga zajednica, Srbi ili Albanci, znaju gde se nalaze tela njihovih najmilijih i da ne žele da daju te dokaze … pa zato drugu zajednicu vide kao neprijatelja“, rekao je Blakaj za SETimes.

Prema EULEKS-u, 1.781 osoba još uvek se vodi kao nestalo tokom sukoba na Kosovu.

Kosovski parlament usvojio je prošle nedelje rezoluciju kojom se od vlade traži da uslovi dalje razgovore između Prištine i Beograda pitanjem nestalih lica.

S obzirom da je pitanje nestalih jedno od onih koje je otvorio pregovarački tim Beograda, ono ima visok stepen važnosti. Razgovore o tom pitanju verovatno će pokrenuti i podržati i Brisel.

„Nismo pronašli mehanizam koji će omogućiti efikasnije pronalaženje nestalih lica i to je ono na čemu insistiramo. Sva nestala lica moraju da budu pronađena", izjavio je za SETimes šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović.

Međunarodna komisija za nestala lica (MKNL) rekla je u aprilu da je sada poznata sudbina preko 70% nestalih lica u regionu.

„Ovo je jedinstveni uspeh u postkonfliktnoj situaciji, a za njega je jednako zaslužna posvećenost komisija za nestala lica u regionu koliko i pomoć međunarodne zajednice“, kaže Adam Bojs, direktor programa za zapadni Balkan.

Prema podacima komisije, kada su prestali sukobi u bivšoj Jugoslaviji 40.000 osoba bilo je nestalo ili se pretpostavljalo da su mrtve. „Od tog broja i dalje nije poznata sudbina 14.000 lica“, navodi MKNL.

Prema Međunarodnom komitetu Crvenog krta (MKCK), u Bosni i Hercegovini postoje 9.022 otvorena slučaja, a u Hrvatskoj 2.337.

MKCK ne vodi listu nestalih po etničkom poreklu, jer pitanje nestalih lica posmatra kao celinu.

„Iza svake [osobe] stoji porodica koja i dalje čeka odgovor o njenoj sudbini i lokaciji“, kaže Lina Milner, predsednica Radne grupe MKCK za nestala lica na Kosovu, u izjavi za SETimes.

Ona je dodala da su u protekloj godini vlasti u Beogradu i Prištini nastavile napore za pronalaženje nestalih lica, u skladu sa svojim obavezama preuzetim u okviru Radne grupe kojom predsedava MKCK, ali komisija je vrlo zabrinuta u pogledu sporosti procesa.

Šef EULEKS-a Ksavijer de Marnak saopštio je u aprilu da će ove godine biti analizirano još 30 potencijalnih lokacija, a lokalne vlasti će početi istragu o mogućim pogrešnim identifikovanjima.

Šeremet Ademi, čiji se član porodice iz Mitrovice još vodi kao nestao, kaže da bi rešenje pozitivno uticalo na pomirenje. „Ali, iskustvo iz prošlosti pokazuje da bi, ako se oni koji su počinili te radnje ne kazne, ono što se desilo ranije moglo da se ponovi“, ističe Ademi u izjavi za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...