Izvor: B92, 24.Jun.2015, 14:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pitanje nestalih glavno u odnosima SRB-HR"
Za bilateralne odnose Srbije i Hrvatske nerešena sudbina 1.606 nestalih osoba, od kojih je 938 Hrvata i 668 Srba, jedno je od ključnih pitanja.
Njegovo rešavanje zahteva sistemska rešenja u okviru državnih institucija, ocenili su učesnici okruglog stola o suočavanju sa uzrocima i posledicama rata u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine.
Otvarajući skup u beogradskom Medija centru, predsednik Koordinacije srpskih udruženja nestalih, poginulih i ubijenih sa prostora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bivše SFRJ Dragan Pjevač ocenio je da su odnosi Srbije i Hrvatske, koji su, prema njegovim rečima, u poslednje vreme u silaznoj putanji, najvažniji za trajni mir u regionu.
"Jednostrane interpretacije prošlosti, neprocesuiranje ili blago kažnjavanje počinilaca ratnih zločina dovode do minimalizacije žrtava. Mi želimo da pošaljemo poruku mira, da ukažemo na važnost uvažavanja mišljenja druge strane", kazao je Pjevač.
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović ocenio je da je sudbina nestalih osoba najteža posledica ratnih sukoba na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
"To je tema koja nije ni nova ni stara ali koja ne sme da se zapostavi. Odgovore na pitanja o nestalima, počiniocima zločina i njihovoj odgovornosti treba dati u okviru sistema, preko državnih institucija a jedan od najboljih sistemskih mehanizama postoji na relaciji Srbija-Hrvatska. Takav sistemski pristup nedostaje kada je reč o saradnji sa Bosnom i Hercegovinom i naročito sa vlastima u Prištini", kazao je Odalović.
Prema njegovim rečima, na teritoriji centralne Srbije ekshumirano je više od 1.200 tela od kojih je oko 450 u vezi sa sukobima na prostoru Hrvatske i BiH.
"U periodu od 1991. do 1995. godine, u Srbiju su rečnim tokovima doplovila tela ubijenih u Hrvatskoj i BiH, od kojih je 250 identifikovano dok su ostala sahranjena kao NN lica. U poslednjih godinu dana javila se polemika o broju žrtava i nestalih a ta evidencija je živa i uvek se menja. Sa nadležnim institucijama Hrvatske, sa kojima inače imamo otvorena pitanja koja se prenose veće desetak godina, usaglasili smo broj od 1.606 nestalih dok tragamo za posmrtnim ostacima 424 osobe", rekao je Odalović.
On je dodao da će tokom ove godine Komisija za nestala lica proveriti indicije po kojima na grobljima u centralnoj Srbiji ima lica sa spiska nestalih osoba.
Predsednik Komisije Vlade Hrvatske za zatočene i nestale Ivan Grujić istakao je da je pitanje nestalih "jedno od najkompleksnijih i najaktuelnijih" kao i da je značajno i sa pravnog i sa političkog stanovišta.
"Hrvatska je učinila i čini puno na ublažavanju ratnih posledica, naročito kada je reč o obnovi uništene imovine i razminiranju a pitanje nestalih osoba jedno je do ključnih za bilateralne odnose sa Srbijom. Do danas je utvrđena sudbina više od 80 odsto evidentiranih nestalih osoba a i dalje se pod statusom nestalih vodi 1.606 državljana Hrvatske dok se za 424 osobe ne zna gde su sahranjene", kazao je Grujić i dodao da se traga za 938 Hrvata nestalih tokom 1991. i 1992. godine, i 668 Srba nestalih 1995. godine.
Kako je naveo, u Hrvatskoj je od 2001. godine do danas ukupno ekshumirano 4.987 osoba od kojih su 4.064 identifikovane a od tog broja 59 odsto ekshumiranih posmrtnih ostataka i 47 odsto identifikovanih pripada Srbima.
Istoričar Predrag Marković ocenio je da problem nestalih osoba nikad neće biti rešen zbog "ravnodušnosti države prema tom pitanju".
"Srbija nije popisala sve svoje žrtve ni iz Prvog ni i Drugog svetskog rata, naročito ne civilne, koje u SFRJ nisu ni bile naročito važne. Kad taj problem nije već rešen nakon 1918. i 1945. godine, kada je postojala moćna država, neće biti rešen ni danas kada je država ravnodušna prema pitanju nestalih osoba iako je odnos prema tom pitanju ogledalo odnosa prema dostojanstvu pojedinca i ljudskog života", kazao je Marković.
Prema rečima sociologa Jova Bakića, odnos Srbije i Hrvatske i ta dva naroda treba posmatrati kroz tri nivoa.
"Prvi i najbitniji je nivo čovečanstva. Drugi je nivo nacionalnosti i rivaliteta Srba i Hrvata ko će biti hegemon u jugoslovenstvu. Kada je stvorena prva Jugoslavija, Srbi su kao pobednici u ratu, nametnuli svoja pravila i imali su većinu u toj državi. Tako su i Hrvati nametnuli svoja pravila posle pobede 1995. godine, koja je kao i pobede drugih, ostvarena uz pomoć velikih sila. Treći nivo je nivo pojedinca i porodice, gde postoji bol i tuga za nestalima i poginulima i gde rad na tim osećanjima predstavlja uslov da se gleda u budućnost", rekao je Bakić.
On je istakao da je potrebna deetnifikacija i očovečenje svih žrtava rata kao i izbegavanje traženja monopola na žrtve.
"Ako tražimo monopol na žrtve, time sebi činimo medveđu uslugu jer taj monopol znači da će žrtva u budućnosti imati pravo na osvetu", ocenio je Bakić koji je dodao da su srpski i hrvatski istoričari često "barjaktari nacionalizama umesto da javno ukazuju na manipulacije žrtvama rata".
Istoričar iz Zagreba Hrvoje Klasić kazao je da su kulture Srbije i Hrvatske kulture "monologa a ne dijaloga" i da zločini u poslednjem ratu ne mogu biti objašnjeni dolaskom na vlast HDZ u Hrvatskoj ili Slobodana Miloševića u Srbiji.
"Do svega toga nije došlo preko noći već postoje dublji razlozi. Duboka nacionalna netrpeljivost je postojala još u vremenu sudentskih protesta 1968. godine. Naš veliki problem je u tome što istoriju koristimo kao samoposlugu, uzimamo iz nje samo ono što nam sad treba i što je najjeftinije", rekao je Klasić.
