Izvor: B92, 10.Avg.2020, 21:03

"Pitanje je da li ćemo uopšte dobiti vakcinu, a ne kada ćemo je dobiti"

Pitanje je da li ćemo uopšte dobiti vakcinu, a ne kada ćemo je dobiti

Prošlo je nešto više od šest meseci otkako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila dolazak novog virusa globalnim hitnim stanjem.

Tog dana krajem januara bilo je ukupno oko 10.000 slučajeva koronavirusa i umrlo je nešto više od 200 ljudi. Svi umrli bili su iz Kine. Od tada su se svet i naši životi duboko promenili.

Kako stojimo u borbi između ljudskog roda i koronavirusa?

Ako uzmemo planetu u celosti, stanje nije baš najbolje, piše BBC. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

U celom svetu do sada je bilo 19 miliona potvrđenih slučajeva zaraze i oko 700.000 mrtvih. Na početku pandemije bile su potrebne sedmice da bismo došli do 100.000 zaraženih, a sada se takvi brojevi beleže svakih nekoliko sati.

"I dalje smo usred ubrzavajuće, intenzivne i vrlo ozbiljne epidemije koja postoji u svakom delu sveta", rekla je za BBC dr Margaret Haris iz SZO.

Iako se radi o jednoj pandemiji, priče su različite. Uticaj kovida 19 širom svijeta je različit i lako je postati slep za realnost van granica svoje zemlje.

Ali jedna činjenica objedinjuje svakoga, bilo da živi u amazonskoj prašumi, neboderima Singapura ili ulicama Velike Britanije u kasno leto: ovo je virus koji uživa i cveta kroz bliski ljudski kontakt.

Što smo više zajedno lakše će se širiti. Tako je danas, tako je bilo i kad se virus prvi put pojavio u Kini.

Ovo središnje načelo objašnjava situaciju gde se u svetu nalazi i diktiraće našu budućnost.

To načelo stoji iza velikog broja slučajeva u Latinskoj Americi, trenutnom epicentru pandemije, i porasta u Indiji.

Ono objašnjava zašto Hongkong drži ljude u karantinskim uslovima ili zašto južnokorejske vlasti nadziru lične bankarske račune i telefone.

Ono ilustruje zašto Evropa i Australija balansiraju između potpunog zatvaranja i suzbijanja bolesti. I zašto pokušavamo da pronađemo novo normalno umesto starog.

"Ovaj virus kruži celom planetom. Pogađa svakog od nas. Prelazi s čoveka na čoveka i ukazuje da smo svi povezani. Ne radi se samo o putovanjima nego i o razgovorima i zajedničkim trenucima, to je ono što mi ljudi radimo", rekla je za BBC dr Elizabeta Gropeli sa Univerziteta Sent Džordž u Londonu.

Čak i jednostavne radnje poput zajedničkog pevanja šire virus. Virus se pokazao nezgodnim za praćenje, zato što kod nekih izaziva blage ili nikakve simptome, ali zato druge ubija ili šalje u prenatrpane bolnice.

"Ovo je savršeni pandemijski virus našeg vremena. Živimo u vreme koronavirusa", kaže dr Haris.

Tamo gde je postignut uspeh, to se dogodilo zbog prekidanja mogućnosti da se virus širi s jedne osobe na drugu. Novi Zeland je privukao najviše pažnje. Tamo su rano reagovali dok je u zemlji bilo tek nekoliko slučajeva. Novi Zeland je proglasio potpuno zatvaranje, zatvorio granice i sada jedva da ima poneki slučaj koronavirusa. Život se uglavnom vratio u normalu.

Ispravni temeljni koraci pomogli su i siromašnijim zemljama. Mongolija ima najdužu granicu s Kinom, gde je pandemije počela. Zemlja je mogla biti teško pogođena. No od januara nije bilo nijednog slučaja koji bi zahtevao intenzivno lečenje. Do danas je Mongolija imala samo 293 potvrđena slučaja i nijednog preminulog.

"Mongolija je napravila dobar posao s vrlo ograničenim resursima. Tamo su se izolovalislučajevi, identifikovalii kontakti i potom izolovali ti kontakti", kaže profesor Dejvid Hejman s Londonskog fakulteta higijene i tropske medicine.

Mongolija je takođe brzo zatvorila škole, ograničila međunarodna putovanja i brzo započela promovisanje nošenja maski i pranje ruku.

S druge strane, tvrdi prof. Hejman, "neadekvatno političko vodstvo" sputalo je mnoge zemlje u kojima su javnozdravstveni lideri i politički lideri imali poteškoća u komunikaciji. Američki predsednik Donald Tramp i glavni američki stručnjak za zarazne bolesti Entoni Fauči očito ne samo da ne razmišljaju slično nego često i potpuno različito tokom pandemije.

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro pridružio se protivnicima zatvaranja, skupovima i opisao virus kao "mali gripu" te još u martu proglasio pandemiju gotovo završenom.

Umesto toga, samo u Brazilu je 2,8 miliona ljudi zaraženo i više od 100.000 umrlo.

Međutim, zemlje su se odbranile od virusa, uglavnom kroz bolne mere i po privredu razarajući karantin, ali otkrivaju da virus nije nestao i da se ponovo širi kad se mere ublaže te da je normalnost još prilično daleko.

"Takve zemlje otkrile su da je teže izaći iz lokdauna nego ući i njega. Nije se razmišljalo o tome kako ćemo koegzistirati s virusom", kaže dr Gropeli za BBC.

Australija je jedna od zemalja koja je pokušala izaći iz zatvaranja, ali savezna država Viktoria je trenutno u vanrednom stanju.

Melburn se vratio u potpuno zatvaranje početkom jula, ali kako se zaraza širila, tako je morao uvoditi još strože mere. Sada tamo postoji noćni policijski čas, a ljudi mogu da se kreću samo u krugu od pet kilometara od svojih domova.

Evropa se takođe otvara, ali Španija, Francuska i Grčka imale su najveći broj slučajeva u jednoj sedmici. Nemačka je prvi put u tri meseca prijavila više od 1.000 slučajeva u jednom danu.

Nošenje maski, nekada neobično, sada je uobičajeno u Evropi, a na tome insistiraju čak i neka kupališta. Kao upozorenje svima nama, treba reći da prethodni uspesi nisu sigurnost za budućnost.

Hongkong je dobio pohvale za reakciju na prvi talas koronavirusa, a sada su barovi i teretane ponovno zatvoreni, a tamošnji je Diznilend uspeo da ostane otvoren manje od mesec dana.

"Napuštanje lzatvaranja znači povratak starom načinu života. To je novo normalno. Ljudi nisu sasvim shvatili poruku", naglasila je dr Haris.

Pozicija Afrike u borbi protiv koronavirusa ostaje otvoreno pitanje, nastavlja BBC.

Tamo je zabeleženo više od milion zaraženih. Nakon uspešnog početka, Južna Afrika izgleda loše i ima većinu svih slučajeva na kontinentu.

Ali relativno malo testova znači da slika nije kristalno čista. A tu je i zagonetka oko znatno niže stope smrtnosti u Africi u poređenju s ostatkom sveta.

Evo nekih objašnjenja zašto je tako:

1. ljudi su bitno mlađi, prosečna starost u Africi je 19 godina, a kovid 19 je smrtonosniji kod starijih;

2. drugi koronavirusi su češći i mogu pružiti određenu zaštitu;

3. zdravstveni problemi bogatijih zemalja, poput gojaznosti i dijabetesa tipa 2, koji povećavaju rizike kod kovida 19, u Africi su ređi.

Neke su zemlje inovativne u pristupima. Ruanda je koristila dronove za isporuku lekova bolnicama i objavu ograničenja vezanih za koronavirus.

Dronovi su čak korišćeni u otkrivanju i hvatanju osoba koje su kršile pravila. Međutim, kao i u delovima Indije, jugoistočne Azije i šire, pristup čistoj vodi i sanitarnim objektima ometa sprovođenje jednostavnih smernica o pranju ruku.

"Postoje ljudi koji imaju vodu za pranje ruku i oni koji nemaju. To je glavna odrednica prema kojoj možemo podeliti svet. I veliko je pitanje kako će ove polovine kontrolisati virus ako ne budemo imali vakcinu", rekla je dr Gropeli.

Već sad postoje tretmani lekovima.

Deksametazon, inače jeftini steroid, pokazao se spasonosnim za neke od najslabijih pacijenata. Ali to nije dovoljno da bi se sprečila smrt svih pacijenata od kovida 19 ili ukinule sve restrikcije.

Pomno će se u sledećim mesecima pratiti situacija u Švedskoj kako bi se videlo je li njena strategija dugoročno isplativa. Švedska nije imala zatvaranje, ali je dosad imala bitno višu stopu smrtnosti od svojih komšija, nakon što nije uspela zaštititi korisnike domova za starije.

Uopšteno, svetske nade da će se život vratiti u normalu vezane su za vakcinu.

Imunizacijom ljudi razbila bi se mogućnost virusa da se širi. Trenutno šest vakcina ulazi u treću fazu kliničkih ispitivanja.

Radi se o kritičnoj fazi u kojoj se otkriva deluju li zapravo vakcine koje smatramo obećavajućima. Poslednja prepreka takođe je i tačka na kojoj mnogi lekovi padaju.

Zdravstveni radnici i dalje naglašavaju da je i dalje pitanje hoćemo li, a ne kad ćemo dobiti vakcinu.

"Ljudi imaju holivudsku veru u vakcinu, misle da će naučnici rešiti stvar. U dvosatnom filmu kraj dođe prilično brzo, ali naučnici nisu Bred Pit, ne mogu zaraziti sebe i reći da ćemo svi biti spaseni", zaključila je dr Margaret Haris.

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 Povezane vesti

BUDUĆNOST SA KORONOM Virus možda nikada nećemo iskoreniti, da li to znači da ćemo ZAUVEK ŽIVETI U IZOLACIJI?

Izvor: Blic, 10.Avg.2020

Više od 19 miliona testiranih ljudi u svetu pozitivno je na novi korona virus SARS-CoV-2, a najmanje 722.000 osoba je umrlo. Dok se naučnici utrkuju da naprave lek, velika je verovatnoća da KOVID-19 nikada neće biti iskorenjen, imali mi vakcinu, ili ne.

Nastavak na Blic...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.