Izvor: Politika, 14.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitajte Linkolna i Čerčila
Kosovo je Srbija
Posle dugotrajnih, mukotrpnih i višegodišnjih pregovora, srpska delegacija predvođena hrabrim i premudrim premijerom Vojislavom Koštunicom konačno je uspela da postigne dogovor sa albanskom stranom. Kosovo je ostalo u Srbiji. Čvrsta i odlučna politika naših pregovarača najpre je odbacila Ahtisarijev podmukli plan, pa je zatim odbacila sve podmetačine pregovaračke "trojke" (koja je, možda to niste primetili, sama sebe nazivala "trojkom" iako niko od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njih nije govorio srpski, toliko je naša delegacija bila uticajna), potom se srpski glas zaorio i na sednici Saveta bezbednosti UN, zatim je pokazana neverovatna čvrstina prilikom pregovora pod posredstvom pregovaračke "četvorke", "petorke", a napokon i "osmorke" (koje su se, nemoćne pred silom naših argumenata, sve nazivale ovim imenima, iako ni među njima niko nije govorio srpski). Za sve to vreme, u strahu od gromoglasnog urlika ruskog medveda, kosovski Albanci nisu smeli da proglase jednostranu nezavisnost, da bi se na samom kraju konačno uzeli u pamet i shvatili kako se zove njihova prava i jedina domovina: Srbija. Kosovski Albanci dobili su ono što im je sve vreme velikodušno nuđeno: najširu moguću autonomiju, skupštinu, vladu, predsednika, sudstvo i policiju, jedino što im nismo dali i nikad nećemo jeste – ni tronožac u Ujedinjenim nacijama.
A onda je došao i taj divan dan: prvi parlamentarni izbori u Srbiji na kojima su učestvovali i kosovski Albanci. Svi su bili srećni, i četiri miliona kosovskih Albanaca i svih pet kosovskih Srba i pet miliona Srba, koji su dočekali ovaj dan u ostatku Srbije. Izborni dan protekao je mirno i bez većih incidenata. Izlaznost je bila izuzetno visoka, skoro dva miliona kosovskih Albanaca s pravom glasa pojavilo se na biralištima, a ovog puta je i svih pet kosovskih Srba glasalo s osmehom na licu. Jedino je u ostatku Srbije odziv bio nešto niži, tu negde oko tri miliona, pošto je veliki deo domaćih izdajnika, nažalost i dalje vlasnika srpskih ličnih karti, tokom godina mukotrpne diplomatske borbe za Kosovo pobegao iz zemlje.
Već u ranim večernjim časovima Koalicija albanskih stranaka održala je konferenciju za novinare na kojoj je objavila pobedu na izborima, a njihov lider Hašim Tači Zmija najavio je kandidaturu za premijera Srbije. Samo pet odsto glasova falilo je da kosovski Albanci samostalno formiraju srpsku vladu, ali gospodin Zmija velikodušno je ponudio koaliciono partnerstvo Srpskoj radikalnoj stranci, za koju je glasalo uobičajenih milion glasača. To je zapravo i jedina srpska stranka koja je ušla u parlament, pošto marginalna koalicija DSS-Nova Srbija, predvođena hrabrim, a sad već i odlazećim premijerom Vojislavom Koštunicom i vlasnikom kanua Velimirom Ilićem, nije uspela da premaši cenzus, zbog velikog odziva kosovskih Albanaca. O trista osamdeset sedam stranaka koje su u međuvremenu nastale iz Demokratske stranke i ostalim kombi-partijama i da ne govorimo. U svom poznatom maniru, radikali su prvi priznali pobedu Koalicije albanskih stranaka na srpskim parlamentarnim izborima, a njihov lider Aleksandar Vučić saopštio je da predstoje teški pregovori o sastavljanju vlade, te da radikali najverovatnije neće učestvovati u njoj, ali će poštovati izbornu volju građana Srbije tako što neće sprečavati sastavljanje manjinske vlade Koalicije albanskih stranaka, uz opasku da će i dalje biti konstruktivna opozicija, uz što manje iznošenja iz skupštinske sale, sve dok se dnevnice isplaćuju na vreme. Istovremeno, održan je sastanak i vodećih srbijanskih privrednika, sa Bedžetom Pecolijem i Miroslavom Miškovićem na čelu, koji su već napravili plan za put Srbije u bolju budućnost, a realno je očekivati da se za mandata nove vlade konačno završi i obilaznica oko Beograda. Živela Srbija.
Marko Vidojković
[objavljeno: 14.12.2007.]
