Izvor: Piplmetar.rs, 02.Avg.2017, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pismo svim majkama
Pismo nepoznate autorke kruži društvenim mrežama. Ona se obraća svim majkama sveta i bodri ih da ne pokleknu.
Prenosimo ga u celosti:
Draga nepoznata mama,
Videla sam te juče. I prekjuče. I prošle nedelje.
Čula sam kako dižeš glas na svoju decu u javnosti.
Videla sam i kako ih na trenutke ignorises u parku.
Znam i kako se ponekad navečer ne istuširaš i kako
ceo dan provedeš u staroj, poderanoj pidžami.
Videla sam kako svoju decu >> Pročitaj celu vest na sajtu Piplmetar.rs << moliš, preklinješ, pretiš
im. Videla sam i kako vičeš na muža. I kako vičeš
na svoju mamu. I na službenicu na šalteru. I na
prometnog policajca.
Videla sam kako trčiš za decom, kako se zaprljaš i
kako opsuješ kad ti kolena otkažu poslušnost.
Videla sam i kako završavaš sladoled koji je
ostavilo dvogodišnje dete. Videla sam i kako
prstom skidaš balice a onda ih obrišeš u istu onu
pidžamu.
Videla sam i kako stiskaš zube da ne pukneš, kad
nešto govoriš po stoti put, a deca te ne slušaju. I
kako zatvoriš oči i duboko dišeš, kad vidiš kakao
na sveže opranoj posteljini. I kako tiho plačeš dok
pokušavaš hladnom vodom skinuti fleku od višnje
sa omiljenih pantalona.
Viđala sam te i u bolnici, u čekaonici. I u apoteci.
Videla sam da si umorna i uplašena.
Često te viđam. Vidim te svaki dan.
Ne znam jesi li planirala biti loš roditelj. Ne znam
jesi li od malih nogu znala kako želiš biti majka ili
te majčinstvo zateklo nespremnu. Ne znam koja su
tvoja očekivanja i jesi li provela prve dane
majčinstva u strahu kako nikad nećeš osjetiti „onu“
ljubav o kojoj svi pričaju.
Ali znam sve o tebi.
Znam kako nisi dobila sve što si htela. Znam kako
si dobila puno stvari koje nisi htela. Znam kako ne
veruješ da radiš najbolje što možeš i kako misliš
da uvek može bolje. Znam i kako ti ide bolje nego
što misliš.
Znam kako ponekad poželiš baciti nešto u zid. I
znam kako ponekad poželiš baciti trogodišnje dete
kroz prozor. I kako ponekad i sama poželiš iskočiti.
Znam kako ponekad, noću, kad sve utihne, ležiš u
krevetu i plačeš. Isto tako, znam da nekad ne
plačeš iako te srce boli i umorna si od svega,
najviše od neispunjenih očekivanja.
Znam kako ima teških dana, za koje samo čekaš da
završe. Onda dođe vreme za spavanje a deca te
zagrle i kažu kako te vole. I kako žele biti baš tako
savršeni kao ti kad odrastu. Pa poželiš da taj
trenutak traje večno i žao ti je što je došlo vreme za
spavanje.
Nijedan dan ne traje vječno. Dan uvek završi a
sledeći dan dolazi sa novim izazovima. Bolesti,
razočarenja, posao, porodica, prijatelji, obaveze,
svađe…suze i smeh…
Svaki dan uradi ono što misliš da moraš uraditi.
Pobrini se za sve, jer to je tvoj zadatak. Isto tako,
seti se ostaviti što god da radiš kako bi pogledala
crtež ili dodala autić. Ili kako bi složila drvo od
kockica. Prekini sve poslove kako bi „poljubila da
prođe“.
Znam kako se ponekad igraš u dvorcu od kartona. I
znam da znaš sve one slikovnice na pamet. Znam
da ponekad i plešeš sa decom kao na najluđoj
zabavi. Znam kako pred njima obavljaš nuždu i
podriguješ.
Znam da, kad već odavno prođe vrijeme za
spavanje, ulaziš u sobu iseci zanokticu zbog koje
tvoje dete ne može spavati. Znam kako prekidaš
kuvanje ručka kako bi probala kafu ili čaj koji su
upravo posluženi u plastičnim šoljicama. Znam i
kako su tvoja deca jela samo puding od čokolade
kad su bili bolesni, jer ništa drugo nisu hteli ili
mogli jesti.
Znam i kako većinu ovoga nisi očekivala. Nisi
očekivala kako ćeš nekoga toliko voleti. I nisi bila
svesna kako ćeš se vremenom pomiriti sa svojim
novim telom. Nisi znala ni da se može biti toliko
umoran. Nisi postala mama o kakvoj si maštala.
Nisi savršena mama. Što god radila i kako god se
ponašala – nikad nećeš biti savršena. Možda te to
proganja. Možda si se pomirila s tim. Možda ti to
nikada i nije bio problem.
Koliko god ti se čini da ne radiš dovoljno, tvoja
deca se ipak osećaju voljeno. Još uvek ti se smeju
i veruju kako možeš popraviti i izlečiti baš sve. Bez
obzira što se danas dogodilo na poslu, u vrtiću, u
školi, u parku – ti si osigurala da prođe i da svane
novi dan, sa novim mogućnostima. Dan u kojem će
tvoja deca biti sretna.
Poslovica kaže: „Postoji samo jedno savršeno dete
na svetu, i svaka majka ga ima.“ Na žalost, ne
postoje savršeni roditelji. Nisi savršena. U to ne
sumnjaj. I ako misliš da jesi – nisi.
Ipak…bez obzira na to što nisi savršena, bolja si
nego što misliš.
Ni tvoja deca nisu savršena. Što znači da se nitko
ne može brinuti za njih bolje od tebe – nesavršene.
Jer kao takva imaš sve potrebno znanje i iskustvo.
Niko drugi ne razume mrmljanje tvog
jednogodišnjaka. Niko ne razume njihove šale i ne
zna zbog čega plaču. To znaš samo ti.
Budući da ni jedna mama nije savršena još uvek
ima šanse da postaneš najbolja mama na svijetu.
E, pa stavi lentu. Jer to si upravo ti. Najbolja Mama
na svetu!
