Izvor: RTS, 17.Jan.2011, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisce nema ko da plati
Piscima u Srbiji ni najpoznatije književne nagrade ne obezbeđuju dovoljno novca za život između dve knjige. Stipendije piscima najbolji način da se obezbedi, bezbrižno stvaralaštvo, pokazuju svetska iskustva.
Početak godine u znaku je dodele važnih književnih nagrada. Uz plakete i diplome nagrađeni autor dobija i ček sa iznosom koji može biti simbolična svota ali i iznositi 10.000 evra za pisca najboljeg romana, odnosno dobitnika "Ninove nagrade".
Naizgled >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << znaci priznanja i slave prate nagrađene. Kada se ugase svetla ostaje pitanje može li pisac da živi od tog novca koji dobije kao nagradu za svoj rad.
Dobitnik Nagrade "Meša Selimović" Vladimir Kecmanović kaže da ako pisac dobije jednom u tri meseca ili dva puta godišnje najskuplju nagradu, onda od toga može da živi. Međutim, to je prema njegovom mišljenju, i teoretski nemoguće.
"Kad bi jedan autor za jedno delo dobio sve nagrade u Srbiji, pitanje je da li bi taj iznos pokrio dve godine rada", kaže dobitnik "Ninove nagrade" Dragan Velikić.
Najveći novac donosi najbolji roman, odnosno "Ninova nagrada". Slede je nagrade "Zlatno pero" i "Meša Selimović" za knjigu godine. Ali kada se i najprimamljivija svota podeli na tri godine, koliko u proseku traje pisanje romana, jasno je da naši ugledni laureati jedva skupe prosečnu platu.
Zato su retki pisci samo pisci. Mnogi rade bar još jedan posao, koji možda i ne vole, ali im obezbeđuje egzistenciju, a pisanje im dođe više kao hobi. I kada dobijaju nagrade, odnosno najbolju besplatnu reklamu za dela koja obezbeđuje visoke tiraže.
Svetska iskustva pokazuju da su stipendije piscima najbolji način da im se obezbedi, bezbrižno stvaralaštvo. Naša država piscima ne daje tu mogućnost, ali se rado pohvali njihovim uspesima u svetu.
