Izvor: Politika, 28.Jun.2014, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisao bih Zakon o radu iz početka
Da imamo normalno vreme i saglasnost svih socijalnih partnera, ja bih pisao zakon od nule. Uzeo bih prazan papir, seo sa sindikatima i poslodavcima i predstavnicima struke
Novi zakon o radu biće donesen do polovine jula i ja očekujem da će sednica Socijalno-ekonomskog saveta biti održana što pre, kako bismo sa sindikatima i poslodavcima poslednji put suočili suprotstavljene argumente i doneli konačnu odluku. Što se tiče države – sve je spremno. Država može danas da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ga usvoji i da o tome raspravlja u parlamentu u utorak. Ali, mi se zaista trudimo da imamo dobar odnos sa našim partnerima iz socijalno-ekonomskog saveta i prvo želimo da imamo sastanak sa njima. O datumu održavanja tog sastanka ne odlučujemo mi, već predsednik saveta Branislav Čanak. Sednica Socijalno-ekonomskog saveta mora da se zakaže još zbog jednog važnog razloga –moramo da odredimo minimalnu cenu rada do kraja juna. Ako zakon dobije podršku vlade, ide u parlament, kaže Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u razgovoru za „Politiku“.
Na pitanje – kako komentariše primedbe da praktično nije bilo javne rasprave o zakonu o radu, ministar Vulin odgovara:
– Priznajem da sam zbunjen – do juče sam čitao kritike da se već dugo priča o izmenama Zakona o radu i postavlja se pitanje šta smo radili pet meseci kad se nismo dogovorili. Ja moram da podvučem da su ovo izmene zakona, a ne zakon o radu. Ako mene pitate, da imamo normalno vreme i saglasnost svih socijalnih partnera, ja bih pisao zakon od nule. Uzeo bih prazan papir, seo sa sindikatima i poslodavcima i predstavnicima struke i napisao ga iz početka.
Šta biste Vi napisali na tom praznom listu papira? Čime ste nezadovoljni?
Nezadovoljan sam mnogim stvarima – od položaja radnika do komplikacija koje ima poslodavac u svakodnevnom radu. Od načina na koji obračunavamo neke zarade do toga da ne poštujemo mnoge stvari predviđene zakonom. Na primer, mi smo prošlim zakonom predvideli da se radni sporovi završavaju u roku od šest meseci. Nađite mi jedan spor koji se završio u roku od šest meseci.
Ja bih voleo da minimalna cena rada bude 500 evra ili da nema minimalne cene rada, kao što u većini evropskih zemalja nema jer se to određuje na tržištu a nezaposlenost je niska. Ali, to nije moguće. Mi plivamo u vrlo suženom prostoru mogućeg.
Podaci govore da svega 300.000 radnika u proizvodnji izdržava onih 750.000 zaposlenih u administraciji? Kako će zakon o radu doprineti boljem zapošljavanju kada praktično legalizuje rad na lizing i omogućava lakše otpuštanje?
Ne, ovaj zakon ne omogućava lakše otpuštanje, već vrlo jasno definiše koji su uslovi za otkaz. Toga ranije nije bilo. Sada je vrlo precizno definisano šta znači odredba da niste potrebni poslodavcu. Do sada je otkaz bio jedina sankcija na poslu. Sada imate umanjenje ličnog dohotka, disciplinske sankcije... čitavu skalu kaznenih mera koje prethode otkazu. Ja mislim da dobri radnici ne treba da strepe. Zašto bi neko menjao radnike kojima je zadovoljan, obučavao nove ljude i trošio vreme i novac za to?
Ali, država je stavila embargo na zapošljavanje u javnom sektoru, a novih radnih mesta u privredi nema. Kako će onda novi zakon doprineti boljem zapošljavanju?
Ne možemo više da zapošljavamo ljude u javnom sektoru, jer ih i sada ima višak. Procene govore da trećina ljudi radi u sivoj ekonomiji – zamislite da ta trećina doprinosi državi i da se uplaćuju njihovi doprinosi – koliko bi budžet države porastao. Međutim, ti radnici se nalaze na birou i država im daje određena socijalna davanja. Mi smo prvi koji smo ušli u agencije za fizičko tehničko-obezbeđenje – od 9.000 radnika našli smo 3.000 njih koji se nalaze na ugovoru o stručnom usavršavanju. To znači da poslodavac za njih uplaćuje samo zdravstveni doprinos i još nije dužan da im isplati zaradu. Platu im isplaćuje na crno, na ruke i ispod minimalca, čime ruši cenu rada na tržištu.
Zbog čega ovim zakonom nije rešen problem „rada na lizing“?
Sindikati o tome nisu hteli da razgovaraju.
Vi ste ministar, zašto niste nametnuli tu temu?
Tema razgovora bilo je pet instituta. Nije bilo interesa da se o tome priča.
Ali, bivši direktor inspekcije rada Dragoljub Peurača je na tome „pao“?
Nismo regulisali rad agencija koje se bave lizingom radne snage, a morali smo, trebali smo... Jednostavno u radnoj grupi koju čine poslodavci, sindikati i predstavnici države nije bilo interesovanja za tu temu, rekli su „to je isuviše osetljivo pitanje, nećemo da ulazimo u to“. A trebali smo da uđemo u to. Zato ja govorim – treba od početka pisati zakon. Ali, život će nas naterati da uđemo. Život i voda uvek nađu svoj put.
U javnosti se čuju kritike da je zakon antiradnički i antisindikalni?
Većina stvari koje se tiču prava radnika je sačuvana. Nije zadržana mogućnost da uzimate otpremnine kod svakog poslodavca, jer se dešavalo u državnoj upravi da ljudi uzimaju po dve otpremnine. To ne može više da se toleriše. Smanjuju se i određena prava sindikata, da se ne bi zloupotrebljavala sindikalna borba, koja je bitna. Mi u Srbiji imamo 24.000 pravnih lica koja se bave sindikalnim radom – u policiji imate 740 takvih ljudi koji ne dolaze na posao, imaju službeni auto... U velikim sistemima, kao što su EPS, MUP, železnica bukvalno su brutalne zloupotrebe sindikalnog prava. Ja ne vidim šta će radnici izgubiti time što će biti manje zaštićenih sindikalnih funkcionera.
Da li očekujete socijalne nemire kada počnu sa realizacijom mere vlade koje se tiču stezanja kaiša?
Ova vlada može da izdrži ceo mandat bez stezanja kaiša. Ali, u tom slučaju će sledeća vlada imati građanski rat i argentinski scenario, gde će ljudi upadati u prodavnice i otimati hleb. I šta sad da radimo? Da ne stežemo kaiš u ovom mandatu i posle kažemo „Kad smo mi bili, sve je bilo kako treba!“
Statistika o položaju socijalno ugroženog stanovništva u našoj zemlji veoma je sumorna – svaka deseta osoba dobija neku vrstu socijalne pomoći od države, a svaka druga mlada osoba je nezaposlena. Kako izaći iz začaranog kruga siromaštva?
Bez pokretanja privrede nema zapošljavanja mladih. Postoje razne mere zapošljavanja – prekvalifikacije, doškolovavanje... Ali hajde da ne školujemo više decu za birokratske poslove – nama fale zavarivači, pekari, kuvari, poslastičari, građevinci... Svakoga dana nam Rusija i UAE traže hiljade radnika, a mi ih nemamo. Imamo hiperprodukciju menadžera koje nemamo gde da zaposlimo. Kada u Americi zafali regruta za vojsku, oni snime „Top gan“. Mi možda možemo da razgovaramo sa decom i objasnimo im da biti menadžer zvuči lepo, ali je još lepši osećaj pronaći posao sa svojom diplomom i dobiti platu za taj posao.
Kolumne koje ste nekada pisali za magazin „Svet“ počinjali ste stihovima Džonija Štulića. Kojim biste stihovima opisali sadašnju situaciju u Srbiji?
„Kamo dalje, rođače?“ Ili možda „Pukovnik ili pokojnik“... ni to nije loše.
--------------------------------------------------------------------
Tačka na afere
Kako komentarišete izjavu zaštićenog svedoka Ljubiše Buhe Čumeta da u vladi sede pripadnici zemunskog klana?
U Srbiji se stalno pokreću neke afere. Ja bih voleo da moja vlada bude prva koja će staviti tačku na neku aferu. Hajde da vidimo ko laže i da li zaista imamo tajnu zemunsku organizaciju koja kontroliše srpsku vladu ili imamo ljude koji bestijalno lažu i koji to ne bi smeli da rade u statusu zaštićenog svedoka. Ja bih voleo da to vlada istera do kraja.
Katarina Đorđević
objavljeno: 28.06.2014.
