Izvor: RTS, 09.Dec.2019, 17:01

Pirot - utočište retkih ptica

Pirot - utočište retkih ptica

U Srbiji je od druge polovine 19.veka registrovano oko 360 vrsta ptica u Srbiji. Interesantan je podatak da barem 170 vrsta boravi na malom prostoru u Pirotu, što je 62 odsto svih vrsta ptica i našoj zemlji. Ornitolog Ivan Medenica deceniju i po je istraživao vrste i broj retkih ptica u Pirotu i došao do veoma interesantnih podataka, koje je pretočio u knjigu "Ptice Pirota".
Ušati gnjurac i kudravi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pelikan spadaju u retke vrste ptica koje se na prostoru Srbije sreću jednom u nekoliko godina. One su dve  od 170 vrsta koje borave na kompenzacionom bazenu Hidroelektrane Pirot.
Ornitolog Ivan Medenica objašnjava da - iako nije gnezdilište već stanište - ovo mesto izuzetno odgovara pticama.
"Upravo režim rada Hidroelektrane Pirot je taj koji omogućava stalni dotok hranljivih materija koje se ovde talože u obliku finog mulja, i u tom finom mulju se razvijaju i biljke kojima se ove ptice hrane - pre svega mislim na patke koje pasu ovu travu, ali i druge vrste ptica - to su ptice šljukarice koje se hrane crvićima i različitim sitnim račićima koji žive u tom mulju", kaže Ivan Medenica, ornitolog, autor knjige "Ptice Pirota".
Stručnjaci kažu da je pirotski kraj jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u Srbiji , jer se nalazi u središnjem delu Balkanskog poluostrva.
"Tu su uticaji Mediterana, uticaj sa severa,tako da se tu prepliće i klima... različiti uticaji. A osim toga i podloga - pedologija i geomorfologija izuzetno pogoduju razvoju različitog biljnog i životinjskog sveta", ističe Danko Jović, rukovodilac kancelarije Zavoda za zaštitu prirode Srbije u Nišu.
Interesantan je podatak da ptice koje borave na kompenzacionom bazenu, kasnije odlaze na Arktik, a gnezde se u centralnosibirskim tundrama. Zato je važno ne narušiti im stanište, iako je ono deo režima Hidroelektrane Pirot.
"Nama ni na koji način one ne smetaju svojim postojanjem, možemo bukvalno samo da unapredimo njihovo postojanje i njihovo dalje naseljavanje" naglašava Ljubomir Stojanović, direktor HE Pirot.
Ovaj mali prostor od samo 26 hektara, jedini je u Srbiji, gde je uočena i pustinjska grmuša, i to će verovatno biti povod za dalja naučna istraživanja.
 
 
 

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.