Izvor: Glas javnosti, 13.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piratiterija pojela 100 miliona dolara
BEOGRAD - Zbog softverske piraterije Srbija je u 2008. godini, izgubila 99 miliona dolara. Država na „krekovanim“ kompjuterskim programima gubi pre svega na nenaplaćenom porezu, a srpska ekonomija na velikim procentima zarade koje bi imala kada bi promet legalnog softvera bio veliki. Prema rečima Vladana Đurića, menadžera za zaštitu intelektualne svojine u „Majkrosoftu“, u normalnim uslovima, samo na jedan dolar zarade te kompanije, lokalne ekonomije zarade četiri i po.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Prevara
Odnedavno se kod uličnih prodavaca pojavio najnoviji OS Vindous 7. Vladan Đurić kaže da se radi o klasičnom varanju građana jer „Majkrosoft“ tu istu verziju daje besplatno na godinu dana.
- Operativni sistem koji se kupi bez licence mora da bude u dobroj meri izmenjen, pogotovo u delu koji se tiče sigurnosti. To nosi velike rizike i mi kao proizvođači ne možemo da damo garancije da će sistem funkcionisati kako treba. Posebno u segmentu sigurnosnih „apdejta“, a takav sistem je mnogo podložniji napadima hakera. Tu pre svega mislim na krađu identiteta i brojeva kartica - kaže Đurić.
Najmanje krađe, najveći gubitak
Stopa piraterije u svetu u 2008. godini, povećala se sa 38 na 41 odsto. Vrednost nelicenciranih softvera povećala se za više od 3,7 milijardi evra na godišnjem nivou, dostigavši otprilike 38,8 milijardi evra. Stopa piraterije najniža je u Sjedinjenim Državama, Japanu, Novom Zelandu i u Luksemburgu, ispod 20 odsto. S druge strane, SAD su zemlja sa najvećim finansijskim gubicima od piraterije, preko 6,6 milijardi evra.
Haos u okruženju
Stopa softverske piraterije za računare u Rumuniji pala za dva procenta na 66 odsto, gubici koje su pretrpele softverske kompanije u toj zemlji porasli su za 65 odsto. Stopa piraterije u Bugarskoj i Makedoniji ostala je nepromenjena, 68 odsto, drugu godinu zaredom. Ali gubici koje su pretrpele bugarske kompanije više su se nego udvostručili. U Makedoniji su se gubici povećali za 21 odsto.
Internet šerif
Piraterija se uveliko preselila na Internet, što samim tim zahteva i novi oblik borbe.
- Kada je Internet u pitanju, to je isto piraterija, samo je način na koji se narušavaju autorska prava krše drugačiji, odnosno drugo sredstvo distribucije. To je jedna nova grana kriminala. U Americi postoje internet šerifi, ali se i naša država u poslednjih par godina potrudila, tako da imamo specijalnu jedinicu za visoko tehnološki kriminal i oni to rade uspešno. Nedavno smo imali slučaj u Valjevu, kada je čovek nelegalno distribuirao softver preko svojih servera... Ima tu rezultata. Mada su uglavnom ti serveri u inostranstvu - objašnjava Đurić.
Svi gube
- Na gubitku su prodavci softvera, ali i hardvera i distributeri. Lokalno tržište gubi više nego proizvođač. Naravno da je naš cilj da prvo zaštitimo sebe, ali bez jedne sveobuhvatne akcije ne može se zaštititi domaća privreda i svi u IT industriji. Jednostavno, prodavci ne mogu da naplate dodatne usluge kao što je održavanje i servisiranje - kaže Đurić.
U Srbiji je karakteristično da se prodaju računari bez operativnog sistema...
- Takav računar, kada stigne u kuću ili firmu po pravilu prelazi na piratski operativni sistem. Naši partneri koji se bave održavanjem sistema često nisu u mogućnosti da korisnicima takvog softvera pruže prateće usluge, jer jednostavno ne žele sebe da izlažu riziku da instaliraju piratski operativni sistem. Prinuđeni su da odbijaju da rade usluge prema takvim firmama i samim tim su svi na gubitku - objašnjava naš sagovornik.
Procenat softverske piraterije u oblasti personalnih računara u Srbiji tokom prošle godine beleži pad od dva odsto u odnosu na 2007. godinu. U istom periodu, polovina od 110 zemalja u kojima je rađena studija Business Softnjare Alliance (BSA) beleži pad, dok samo 15 odsto zemalja beleži porast piraterije.
- U poslednjih pet-šest godina imamo stalni pad piraterije u Srbiji. Kada se pogleda region istina je da imamo najveći procenat piraterije, ali taj brojka opada po dva procenta svake godine. Međutim, računa se na godišnjem nivou broj prodatih računara i legalnog softvera koji ide uz te računare. Prošle godine je 74 odsto računara prodato sa nelegalnim softverom - kaže Đurić.
Uprkos padu od dva procenta, centralna i istočna Evropa ostala je region sa najvećom stopom piraterije od 66 odsto. Ovaj region beleži 5,1 milijardu evra od ukupnih gubitaka koje su softverske kompanije pretrpele prošle godine, a ruski udeo u toj sumi je 3,1 milijardu evra.
Balkanske zemlje sa najvećim stopama piraterije su Crna Gora (83 odsto), Albanija (77 odsto) i Srbija (74 odsto), dok je Hrvatska ostala najniže u regionu drugu godinu zaredom sa 54 odsto.
- Ako se poredimo sa regionom može se videti da je procenat piraterije u Bosni i Makedoniji niži nego kod nas. To može da se tumači na razne načine. Kod nas je bar prodaja računara ušla u legalne tokove, kao posledica fiskalizacije. To u ovim susednim zemljama nije slučaj. Čak i ako zvanični podaci pokazuju drugačije, u Bosni i Makedoniji je piraterija veća. To je zato što imaju veliki broj računara na crnom tržištu, pa ne mogu statistički da isprate situaciju - kaže Đurić.
Ulična prodaja
Svakodnevno smo svedoci da su beogradske ulice pune uličnih prodavaca piratskog softvera. Kada se radi o firmama onda je nadležna poreska inspekcija, a kada je u pitanju ulična prodaja softvera onda je borba protiv ovog vida kriminala posao tržišne inspekcije. Međutim, nekako se čini da država ne radi dovoljno na ovom problemu.
- Država sprovodi akciju, ali su potrebne i male izmene u procedurama koje se sprovode na terenu. Definitivno postoji spremnost nadležnih, ali je i potrebno vreme da bi to sve krenulo. Država je pre svega obezbedila dobru zakonsku regulativu. Trenutno se rade neke manje izmene Zakona o autorskim pravima, ali još se ne zna kada će to biti gotovo - kaže Đurić.
On napominje da je veliki problem to što u našoj zemlji mnogi zastupnici autorskih prava nemaju svoje predstavnike, pre svega filmska industrija i proizvođači video-igara..
- To je zbog toga što je Srbija delimično malo tržište, ali i zato što nemaju utisak da će njihova prava biti zaštićena. Imali smo slučajeva da kada se zaplene diskovi na ulici ne postoji zahtev od strane nosioca autorskih prava da se šteta nadoknadi. Država ne može to da radi automatski. Ona odradi svoj deo posla.
Vladan Đurić kaže da se u nekim državama softverska piraterija tretira kao organizovani kriminal.
- Policija je pratila uličnu prodaju i podaci govore da tezga na dobroj lokaciji donosi između 3.000 i 4.000 evra mesečno. U kom legalnom biznisu neko može sa tako malim ulaganjem da ostvari toliku dobit. U Kini, na primer, postoje ogromni karteli koji prodaju softver koji je jako teško razlikovati od lincenciranog. Kod nas to, ipak, nema proporciju tako krupnog organizovanog kriminala, mada i ovo ovde je kriminal. Skoro smo imali prvu presudu da je čovek povratnik koji je imao uslovnu kaznu osuđen na tri meseca zatvora. Da li je kazna odgovarajuća, zavisi od uslova. Za ta tri meseca će sigurno izgubiti dobar deo novca. - kaže Đurić.
Nije tacno da je u Makedoniji stopa piraterije manja nego u Srbiji, nego je mozda i dvostruko veca. Zivim ovde i skoro da nisam video firmu sa legalnim softverom. To je jedno, a drugo... E, pa, cista racunica. Prvo, da se razumemo, ja sam za legalan softver 100%, ali... Recimo da kupite program kojim radite i koji kosta oko 3.500 evra - osnovna varijanta - plus dodaci itd. Osnovnom programu treba dodati jos 3-4 drugih programa koji su svaki od 800-1000 eura, plus add-onsi ili pluginovi. Recimo da sve to dodje oko 10.000 eura. E, sad, zivimo u ekonomiji gde gazde nisu voljni da za neki proizvod (katalog, knjiga, 3D, animacija, video montaza...) plate vise od 200-400 eura, nesto sto se radi mesec dana pa i vise, a sto se , inace, u normalnim ekonomijama placa od 2.000 eura pa na vise. Izvadite racunicu koliko poslova treba da obavite da bi povratili ulozeni novac za softver, plus porez, plus plata, plus struja...
Da se razumemo jos jednom, ja sam 100% za legalni softver, ali to treba da se resi na drugi nacin jer je nemoguce zaradom pokriti troskove. S druge strane, cene spustaju i oni koji rade iskljucivo piraterijom jer ih ne kosta puno. Ali kako to da se resi?
Za[to svi misle da ako je kompjuter kupljen bez instaliranog softvera,da
će kod kuće ili u firmi preći na piratski?
Svi zaboravljaju na linux,ako on vuče 10 % onda serbija
ima manje piraterije nego region.
Ovde se svodi na to ko nema MS softvr da je pirat.
E pa nije tako.
UOSTALOM NAŠE CENE SU VEĆE NEGO U AMERIKI.
Spustite cene upola i da vidiš.MS zaradi o,5$ a Zemlja domaćina 2$.TO JE MNOGO VIŠE OD
VIRTUELNIH 4-5 KOLIKO PROGNOZIRATE.
Gospodin Djuric je sam sve objasnio. Na jedan dolar koji zaradjuje proizvodjac softvera, u ovom slucaju Microsoft, cetiri i po dolara zaradjuje distributer, odnosno u ovom slucaju g.Djuric. Ukinite posrednike i razne druge mesetare i omogucite mi da kupim softver od proizvodjaca, po razumnoj ceni i ja cu ga kupiti. Ovako necu da budem budala koja ce finansirati g.Djurica i njemu slicne.
