Izvor: Politika, 25.Avg.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pirati preko sajtova prodaju „robu”
Srbija se nalazi u grupi država sa visokim procentom nelegalnog softvera
Upad policije pre nekoliko dana u prostorije preduzeća „Ombra” i u stan njegovog vlasnika, gde je nađeno skoro 50.000 različitih nelegalnih autorskih dela, samo je poslednja u nizu akcija u borbi protiv piraterije.
Vlasnik firme, protiv kojeg je podneta krivična prijava, snabdevao je muzikom, filmovima i računarskim igricama „pola novobeogradskih blokova”, kažu upućeni.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Statistički podaci Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal ukazuju na trend smanjenja piraterije u Srbiji. Ipak, procenat piratizovanih autorskih dela i dalje je relativno visok u poređenju s razvijenim zemljama, a utisku da se autorska dela kradu, u velikoj meri i dalje, doprinosi i činjenica da je način na koji se to radi postao sofisticiraniji.
Dakle, umesto prodavca na ćošku, „natankovanog” piratizovanim filmovima i muzičkim albumima, sada je omiljeni film ili muziku, kao i računarski program, moguće „skinuti” ili naručiti sa interneta uz samo nekoliko klikova mišem iz kućne fotelje, sa sopstvenog računara.
Branko Stamenković, posebni tužilac za visokotehnološki kriminal, kaže za „Politiku” da je u Srbiji trenutno najzastupljenija neovlašćena distribucija putem interneta, i to materijala koji su preuzeti sa raznih mreža za razmenu.
U ovom slučaju, objašnjava tužilac, sami učinioci registruju internet sajtove na kojima objavljuju kataloge sadržaja koje prodaju, uz ostavljanje kontakt podataka. Naručenu robu šalju na kućnu adresu poručioca, uz plaćanje dostavljaču.
Prema podacima Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, od 2006. godine krivične prijave zbog piraterije podnete su protiv 353 osobe. Oduzeto je čak stotine hiljada kompakt i digitalnih diskova, kao i na desetine uređaja koji su služili za njihovu izradu. Najčešće se neovlašćeno umnožavaju i distribuiraju filmovi, muzika, računarski programi i računarske igrice.
Stamenković kaže da ovi podaci nisu konačni, jer se znatan broj krivičnih prijava obrađuje u tužilaštvima redovne nadležnosti.
– Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nadležno je za krivično gonjenje učinilaca krivičnih dela protiv intelektualne svojine ako broj primeraka autorskih dela prelazi 2.000 ili nastala materijalna šteta prelazi iznos od 1.000.000 dinara – objašnjava naš sagovornik.
Iako je rad nadležnih službi u borbi protiv piraterije u poslednjih nekoliko godina dao rezultate, Stamenković smatra da bi glavna promena trebalo da se dogodi u vrednosnom obrascu naših građana.
– Oni moraju da razumeju i prihvate da je intelektualna svojina pravo svojine kao i svako drugo i da ne sme da se narušava. Ukoliko se narušava, odgovornost se podrazumeva, kao za krađu bilo kojeg drugog dobra – kaže Stamenković.
Podaci BSA (Alijansa za poslovni softver) pokazuju da stopa piraterije u Srbiji iznosi 72 odsto i da se naša zemlja nalazi u grupi država s visokim procentom nelegalnog softvera. Kako navode, na tržištu nelegalnog softvera u Srbiji se, zbog toga, nalazi zarobljenih 96 miliona dolara.
Prema stopi piraterije od 72 odsto, mi smo na 107. mestu od 142 zemlje po zaštiti intelektualne svojine.
– Smanjenje i sprečavanje nelegalnog softvera u Srbiji više nije samo pravno pitanje, već i pitanje konkurentnosti domaće ekonomije na regionalnom tržištu. Među susedima Srbije najviši stepen piraterije u prethodnih nekoliko godina imala je Crna Gora, zatim i Albanija, dok je kod ostalih zemalja udeo nelegalnog softvera niži nego u Srbiji. U Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, Sloveniji i Hrvatskoj stopa je između 50 i 60 procenata – objasnili su u kancelariji BSA u Srbiji i dodali da je od 2011. do 2013. godine ipak dosta učinjeno u borbi protiv piraterije.
– Očekuje se da će ove godine, kada se bude radila nova procena stope piraterije u Srbiji, ona biti između pet i šest odsto niža – zaključuju.
Važno je istaći da borba protiv piraterije automatski doprinosi ekonomskom boljitku, jer su svetska iskustva pokazala da svaki evro uložen u legalni softver generiše pet evra prihoda za lokalna IT preduzeća – ona koja se bave informacionim tehnologijama.
– Uz pomoć delotvornog sistema zaštite prava intelektualne svojine, Srbija stvara povoljnu poslovnu klimu i okruženje koje će uticati na dalji razvoj domaće ekonomije, čineći je tako konkurentnijom, kako na evropskom, tako i na globalnom tržištu – navode u BSA.
Visoka stopa korišćenja nelegalnog softvera za sobom povlači negativne ekonomske efekte, poput gubitka budžetskih prihoda i radnih mesta, sporijeg razvoja IT industrije, neadekvatne pravne zaštite intelektualne svojine i lošije zaštite potrošača.
Kako su rekli u BSA, Vlada Srbije je, uz njihovu podršku, u okviru Poreske uprave formirala specijalnu jedinicu visokoobučenih inspektora koji se bave kontrolom legalnosti softvera u preduzećima.
Šta je piraterija
Piraterija podrazumeva neovlašćeno objavljivanje, snimanje, umnožavanje, u celini ili delimično, autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, računarskog programa ili baze podataka i njihovo stavljanje u promet ili držanje zarad prodaje.
Za krivično delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava propisana je kazna zatvora do tri godine. Ukoliko je ono učinjeno zarad materijalne koristi, propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
– Zakonom propisane kazne jesu odgovarajuće, međutim kaznena politika je suviše blaga. Kazne koje sud izriče su neodgovarajuće, budući da su to u većini slučajeva uslovne kazne – smatra Branko Stamenković.
D. Vukosavljević, S. Despotović
objavljeno: 25/08/2013
