Izvor: Blic, 27.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piraterija unosnija od šverca drogom
Piraterija unosnija od šverca drogom
Jedan Pančevac rešio je da sa ušteđevinom od nekoliko hiljada evra zaradi milione. Kupio je kućnu opremu na kojoj je dnevno mogao da proizvede oko dve hiljade diskova. Unapred je znao da će mu mesečna čista zarada biti najmanje 60.000 evra.
Prošle godine Pančevac je uhapšen. Kriminalistička policija u njegovoj kući je pronašla 30.000 piratskih diskova. Umesto u zatvor, Pančevac je platio kaznu od 30.000 dinara! Zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << takvih vesti koje iz Srbije odlaze u svet u poslednjem izveštaju uticajne Međunarodne alijanse za zaštitu intelektualne svojine SCG je svrstana u grupu zemalja 'za posmatranje'. Svetskoj trgovinskoj organizaciji direktno je preporučeno da nas se kloni.
- Na pirateriju je najjače udareno u akciji 'Sablja'. Ulice su preko noći očišćene, a promet legalnih izdanja u prodavnicama porastao za 80 odsto - kaže Rodoljub Stojanović, direktor 'Multimedija rekordsa' i predsednik UO organizacije koja štiti autorska prava muzičkih producenata i izvođača SCG.
Policija je do sada podnela 1.011 krivičnih prijava protiv više od 1.000 lica.
- Policiji se dešavalo da u toku iste godine prijavi nekoliko puta isto lice za isto krivično delo jer piraterija je kriminal koji se isplati. Profit je višestruko veći od onog koji se ostvaruju rasturanjem droge - ocenio je za 'Blic' Zoran Đokić, predsednik Komisije za borbu protiv piraterije.
U takvoj situaciji prošle godine piraterija se u Srbiju vratila na velika vrata. Piratski diskovi otvoreno se prodaju čak i u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici.
- Koordinisana akcija države mogla bi u roku od 24 sata da značajno smanji pirateriju. Nedostaje, međutim, politička volja - kaže Stojanović, i navodi da piraterija u muzičkoj industriji iznosi preko 80 odsto.
Da se država protiv piraterije bori 'haotično' i 'neefikasno' svedoče i podaci iz filmske industrije.
- Piraterija u oblasti filmske industrije iznosi 90 odsto. Bioskopi su sve prazniji, a država godišnje izgubi više od 30 miliona evra - kaže za 'Blic' Verica Vuković, sekretar Antipiratske asocijacije.
U softverskoj industriji, stvari su nešto drugačije. Pre 2000. celo softversko tržište u SCG bilo je piratsko 100 odsto, a danas oko 70 odsto.
- Potrebno je da se u legalne tokove uključi i još oko 100.000 malih preduzeća širom Srbije. Najviše ilegalno instaliranih softvera ima po kućama - kaže za 'Blic' Nebojša Momčilović, zastupnik 'Majkrosofta', i dodaje da država godišnje gubi 300 miliona dolara zbog piraterisanja softvera.
Kompozitor Kornelije Kovač kaže da piraterija jeste u priličnoj meri potisnuta sa ulica, ali i dalje postoji, samo spuštena u podzemlje. Kovač naglašava da se autorska prava i dalje ne poštuju.
- RTV stanice ne prijavljuju sve što puštaju u svojim programima. Da se to uredno plaća Vlada Georgiev bi bio milioner - kaže Kovač.
Kada je o pirateriji u izdavaštvu reč Zoran Hamović, direktor i glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće 'Klio', za 'Blic' kaže da je više oblika piratstva u ovoj oblasti, kao što su krađa hrvatskih prevoda stranih knjiga, fotokopiranje knjiga odnosno udžbenika koji se najviše prodaju studentima, zatim preštampavanje tuđih dela. Glavni urednik 'Stubova kulture' Gojko Božović za 'Blic' navodi neke konkretne primera poput fotokopiranja 'Rečnika psihologije' Žarka Trebješanina i piratske proizvodnje dela Davida Albaharija i Vladimira Arsenijevića.
Pirateriju nije moguće sasvim iskoreniti, slažu se svi naši sagovornici. Ali dodaju da bi država morala bar da je svede na evropski nivo koji je oko 34 odsto.
S. Palić - R. Marković
