Izvor: Politika, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pipi Duga Čarapa
Ovogodišnje "Božićne marke"(Julpost) posvećene su motivima iz dela dečjeg pisca Astrid Lindgren, sa četiri marke u bukletu (sveščici) – dečje igre na snegu i jednom markom u "šlajfni" – "Pipi priprema testo za biskvit sa đumbirom". Posebno, povodom stogodišnjice rođenja ove spisateljice, pripremljen je i blok sa markom od 11 kruna, na kojoj je njen lik i prikaz dva ugursuza iz njenih priča. Na delu van marke reprodukovan je fotos sa Astrid Lindgren i riđe i pegave Inger >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nilson sa kikama, koja igra Pipi u jednoj scenskoj adaptaciji. Kako su dela ovog dečjeg pisca vanredno popularna i u Nemačkoj, ovde je izdata marka od 100 evrocenti sa istom predstavom kao na švedskoj marki u bloku (zajedničko izdanje).
Astrid Ana Emilija Erikson rođena je 14. novembra 1907. godine na jednoj farmi kod Vimerbija u provinciji Smeland. Provela je srećno detinjstvo sa dve sestre i roditeljima koji su dopuštali deci da se slobodno razvijaju. To se odslikavalo u pričama docnijeg pisca. Deca treba da budu samostalna i sigurna u sebe u odnosima sa odraslima. Kao odrasla prešla je u Stokholm, zaposlila se kao sekretarica i 1931. udala se za direktora autokluba Store Lindgrena, a 1934. rodila ćerku Karin. Jedne večeri ispričala je bolesnoj ćerci priču o Pipi Dugoj Čarapi. Kasnije, 1944., na nagovor kćeri, napisala je ovu povest i ponudila je izdavačima, ali je bila odbijena. Godine 1945. dobila je nagradu za ovu priču, a 1949. prevedena je na nemački. To je bio početak slave Astrid Lindgren.
Tokom života objavila je više od osamdeset dela – knjige, pozorišne komade, radio-drame i televizijske serije. Prevođena je na preko osamdeset jezika, pa i na naš. Bilo je tu mnogo dela namenjenih deci, "Karlson na krovu", "Poverenje Brit-Mari", itd. ali je
"Pipi Duga Čarapa" ostala simbol njenog dela, kao "najjača devojčica na svetu" koja podiže konja jednom rukom, može da pojede celu tortu, i sl.
Najpoznatija i najčitanija književnica Švedske 20. veka preminula je 28. januara 2002. godine. Njen nestanak je obeležen blokom sa sedam maraka sa prikazima nekih njenih značajnijih dela. Prikaz o tome zabeležen je u "Magazinu" Politike od 14. aprila 2002. godine"
V. P.
[objavljeno: 15.12.2007.]
