Izvor: Blic, 19.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pinčon, konačno
Pojava romana V Tomasa Pinčona na srpskom jeziku jeste prilika da se naši čitaoci konačno upoznaju s glavnim delima jednog od najvećih živih američkih i svetskih pisaca.
Nije da do sada tu priliku nisu imali preko dva već objavljena Pinčonova dela, zbirke priča Život i smrt u Beču i kratkog romana Objava broja 49, ali ono po čemu je Pinčon stekao slavu jesu njegovi veliki – u svakom smislu – romani od kojih je V, objavljen 1963. godine, prvi u nizu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Glupo je romane karakterisati brojem stranica, ali piscu barokne mašte, kakav Pinčon nesumnjivo jeste, potreban je prostor, što znači povećanu količinu papira. Što opet može imati, a u našem slučaju verovatno i ima, negativnih posledica.
Stanje u našem izdavaštvu je takvo kakvo jeste, te se donekle i može razumeti oklevanje izdavača da uloži novac u preveliku količinu papira s neizvesnom zaradom. S druge strane, prevođenje Pinčona zahteva veliki prevodilački trud i predanost, strast štaviše, što nije lako danas uložiti, pogotovo kada se odmere vreme potrebno za prevod i visina honorara.
No ima u ovoj priči i intelektualne lenjosti, ne samo domaće; ona bi bila objašnjenje i za Nobelov komitet, koji već godinama preskače Pinčona opredeljujući se, najčešće, za autore tanjih i glupljih dela.
Upoznavanje s glavnim delima Tomasa Pinčona – nadajmo se da će se uskoro pojaviti i Duga gravitacije – možda će pomoći i delu književne javnosti da se oslobodi dve iluzije o pravcu zvanom postmodernizam, za čijeg glavnog predstavnika mnogi proglašavaju Pinčona. Naime, postmodernizam nije pravac kratke forme, i nije tačno da se ne bavi istorijom. U Pinčonovim romanima se pojavljuje i Džorž Vašington, mada u vrlo nekanonskom izdanju – kao nimalo simpatični robovlasnik iz Virdžinije.
U romanu suštinski neprevodivog naslova Against the Day pojavljuje se, između ostalih, i Nikola Tesla – opisan sa mnogo simpatija. Ovaj roman je, inače, podelio kritiku; lično sam sklon da ga smatram možda i najvećim Pinčonovim delom.
Pinčon je poznat i po izbegavanju javnosti; ne pojavljuje se na mestima predviđenim za slavne pisce, ne daje intervjue.
Zlobnici bi rekli da mu je to lako, jer je oženjen svojom literarnom agentkinjom, inače praunukom predsednika Teodora Ruzvelta i američkog tužioca na Nirnberškim procesima Roberta Džeksona.
Ali on ne izbegava javnost do kraja. Tako je tekstovima svojevremeno podržao Ruždija, a i sreo se s njim. Mada pomno izbegava fotoreportere i TV, dozvolio je da se njegov animirani lik pojavi u dve epizode serije Simpsonovi.
To za pisca, za kojeg se zna da voli stripove i kojeg mnogi svrstavaju u rodonačelnika cyber-punka, nije nimalo čudno.
