Izvor: Blic, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pilula zaborava
Hrvatska umetnica Nela Ružić napravila je, ako se tako može reći, lekovit i višeznačan umetnički rad. Radi se o piluli za selektivno sećanje, koju su navodno izumeli balkanski naučnici.
Ideja o piluli za selektivno sećanje u stvari predstavlja umetnički (a može biti i politički) odgovor na balkanski život, juče, danas i sutra, a poigravanje sa idejom da bi tako nešto mogli da smisle balkanski naučnici potpuno je logična - ko bi uopšte mogao da se bavi takvom idejom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ako ne naučnici i umetnici sa ovog krvavog područja u kome je sve opterećeno memorijom, to jest istorijom? Poruka ovog umetničkog rada navodi na maštanje. Šta bismo voleli da zaboravimo, kad bi takva pilulica zaista postojala, i kad bismo mogli da progutamo neprijatne trenutke iz naših ličnih i kolektivnih života?
I, upravo na toj ideji izbora, to jest selekcije našeg sećanja, moguće je da leži sva tragedija Balkana. Ali, to može da govori i o tome da smo pilulu, nekako, već izmislili - to jest da naše selektivno sećanje postoji kao etnogenetska odlika svih naroda na ovom prostoru. Uglavnom gledamo da zaboravimo kakvi smo bili jedni prema drugima, ali skoro nikada ne zaboravljamo kakvi su drugi bili prema nama. A, doda li se tome i činjenica da selektivno sećanje na Balkanu podrazumeva i odabir istorijskih perioda, to jest da sećanja započinjemo od trenutaka koje sami izaberemo, ideja o ovakvoj piluli jeste izazovna filozofska poruka.
Kada ovu ideju sa istorijskog i političkog plana prenesemo na lični, ona dobija i ozbiljnu psihološku dimenziju. Mi smo ti koji biramo čega ćemo se sećati iz vlastite biografije i upravo od toga zavisi kako posmatramo sopstvene živote. Kao i u istoriografiji, tako i u svakoj autobigrafiji, interpretacija je važnija od faktografije.
Šta bismo voleli da zaboravimo iz Balkana u nama samima?
www.mirjanabm.com
