Izvor: Blic, 05.Feb.2013, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pikaso u Zagreb stiže u martu
Pikasova izložba u Klovićevim dvorima u Zagrebu neće biti otvorena 14. februara, kako je prvobitno planirano, već 23. marta, iz, kako je saopšteno, muzejskih i bezbednosnih razloga.
Do pomeranja datuma otvaranja izložbe "Najbolje od Pikasa" došlo je pošto su glavna konzervatorka u Muzeju Pikaso (Pariz) i predstavnica Ministarstva kulture Francuske nedavno posetivši Klovićeve dvore zaključile da je radi bezbednosti dela najbolje da se izložba postavi da drugom spratu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << galerije a ne na prvom, kao što je bilo planirano.
Muzejski razlog što je Pikasova izložba odložena za kraj marta jeste što su oba sprata galerije Klovićevi dvori otprilike do tada zauzeta.
Prema rečima Marine Viculin, direkorke Klovićevih dvora, prilikom gostovanja na HRT-u pre neki dan, pripreme za izložbu teku po planu, izložba će Hrvatsku doći nešto manje nego što je u prvom momentu traženo, to jest devet miliona kuna umesto 14 miliona kuna.
Na izložbi "Najbolje od Pikasa" naćiće se 56 slika i skulptura, a trajaće do kraja juna kada će sva dela biti vraćena u pariski muzej. Naime, do tada bi trebalo da bude završena rekonstrukcija Muzeja Pikaso.
Inače, reperezentativni izbor dela najslavnijeg umetnika XX veka koja se čuvaju u Muzeju Pikaso, od 2008. godine je na svjetskoj turneji, na svih pet kontinenata, a trenutno je u Italiji - milanskoj Palati Reale.
Muzej Pikaso, koji je od otvaranja 1985. u nekadašnjem baroknom hotelu na Mareu posetilo 12 miliona posjetitelja, nastao je, uglavnom, od Pikasove lične kolekcije (poznato je da je umetnik sakupljao sopstvena dela, kao i dela Sezana, De Kirika, Matisa…) i donacija njegove porodice.
Muzejski razlozi
U Klovićevim dvorima trenutno su u toku tri izložbe. Veoma posećena izložba “Refleksije vremena, 1945’1955”, posvećena je deceniji novije hrvatske povesti, a čine je ne samo dela velikana - Tartaljin portret Tita u maršalskoj uniformi, Murtićeva “Rijeka” iz 1947, Augustinčićevo “Nošenje ranjenika” ili Radauševa “Partizanka” -, već i arhivske fotografije kao što su fiskulturnog sleta Hrvatske, prvomajskih parada, prvog kongresa AFŽ-a, Titovih prijema (stigle iz Beograda)…
Druga je izložba o Aboridžinima, a treća Valtera Nojgebauera (Tuzla 1921. – Minhen 1992.), autora čuvenog stripa “Pustolovine Nesredina hodže” i drugog po značaju hrvatskog strip majstora (posle Andrije Maurovića).
