Izvor: Blic, 22.Sep.2010, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pijace su ogledalo grada
Kada je početkom jula 1993. godine otvorena nova zelena pijaca u Loznici, većina građana je smatrala da lokacija u Banjskom šoru neće moći da zaživi i zameni onu iz centra grada, koja je decenijama bila najposećenije mesto Lozničana, ali i drugih žitelja jadarskog, podrinjskog i semberijskog kraja.
O pijacama u Loznici brine KJP „Naš dom", a pored nove zelene pijace koja radi na području grada, manja tržnica postoji u Banji Koviljači, dok je jedna u izgradnji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i to na starom mestu u centru Loznice, ali bez realne nade da će u skorije vreme biti završena.
- Nova zelena pijaca ima zatvorenu tržnicu sa 48 tezgi i dve vitrine, dok na otvorenom prostoru postoji 240 tezgi za prodaju voća, povrća, cveća i drugih potrebština. U Banji Koviljači prodavcima je na raspolaganju 37 tezgi, dok ih na stočnoj pijaci u Klupcima ima 48, ali ona ne radi. Taj prostor je predviđen za kvantaž, ali se već godinama trgovina na veliko obavlja na parkingu nove zelene pijace u Banjskom šoru, kaže Milan Jakšić, rukovodilac finansijsko-komercijalnog sektora u „Nešem domu".
Površina lozničke pijace je oko 7.000 i parkinga oko 3.000 kvadratnih metara, a po procenama zaposlenih u „Našem domu", dnevno kroz pijac prođe od hiljadiu do 1.500 potrošača.
- To je znatno manje nego ranijih godina jer sada postoje trgovine u gradu koje rade tokom 24 časa, a voća i povrća ima u većini njih. Nekada se mnogo više radilo na pijacama, a po našoj proceni dnevni promet sada se kreće od 500 do 700.000 dinara. Petkom je tradicionalno pijačni dan i, verovatno, promet bude veći od milion dinara, bez kvantaža. Kvantaž je tu gde je, mada imamo predloge da se nađu bolja rešenja za naše pruduzeće i ljude koji trguju na kvantažu. Od ideje da idu u Klupce se odustalo ali postoji ideja da se deo parkinga privremeno uredi kao kvantaž, da se urade boksovi, prilazi, ulazi i da veći deo ostane za parking. U planu je da se urade standardizovani objekti i da tako budu zadovoljni i prodavci ali i građani, objašnjava Jakšić.
Zelena pijaca polako odumire, guše je vele-trgovine, supemarketi, a stariji Lozničani primećuju da pijaca nije što je nekada bila.
- Nekada se na pijac išlo ne samo radi kupovine već i zbog druženja i razgovora sa poznanicima. Svaka mušterija je imala svog omiljenog prodavca, danas je sve više preprodavaca a malo onih koji iznose sopstvene proizvode na tezgu, kaže vremešna Lozničanka, koja se dobro seća i prve pijace, na današnjem Trgu Vuka Karadžića.
U „Našem domu" kažu da se teško pokrivaju i troškovi zaposlenih. Pet radnika naplaćuje zakup mesta za prodaju ili tezge, a osam je čistača. Čisti se svaki dan i dezinfikuje tržnica za prodaju sira i kajmaka, dok se otvoreni deo čisti i pere svaki dan i noć.
- Do sada nismo imali problem ni sa sanitarnom inspekcijom niti s Institutom „Vera Blagojević" iz Šapca koji redvno uzorkuje i vodu. Javni toalet se redovno održava i on zadovoljava potrebe grada i ispunjava sve standarde. Po nešim saznanjima građani su zadovoljni, a o sanitarnoj ispravnosti i higijeni brine jedna radnica. Pijaca je pod video nazorom već godinama, otvorena je od 05 do 20 časova, a zakup tezge je 120 dinara dnevno, kaže Jakšić.
Decenijama bila mesto okupljanja
Decenijama zelena pijaca u Loznici bila je mesto na kojem su se ljudi okupljali radi druženja, razmena informacija, ali i smišljanja raznih šala. Pijaca je bila pokazatelj kvaliteta života i stanja duha u gradu. Prva uređena pijaca nalazila se na gornjoj luci 40-ih i 50-ih godina prošlog veka, na prostoru današnjeg srednjoškolskog parka na Trgu Jovana Cvijića. Namirnice su donosili meštani iz okolnih sela, svakodnevno, bez obzira na vremenske uslove i udaljenost. Iako se u prvoj posleratnoj deceniji živelo skromno, među građanima je vladao vedar duh, što se posebno osećalo na pijaci gde su smišljane različite šale koje su kasnije godinama prepričavane. Jedna od njih je vezana za Slobodana Žarkovića Ćopana, velikog šaljivdžiju, koji je sa svojim prijateljima navodno želeo od jedne seljanke da otkupi sva neprodata jaja, ali pod uslovom da jedno polupaju kako bi se uverili da su sveža. Dok je lupao jaje, Ćopan je u istoj ruci držao manji dukat, tako da se seljanki učinilo kako je iz jajeta ispao novčić. Naravno da je odustala od prodaje.
