Izvor: Blic, 30.Mar.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pevanje u šumi
Vidim da se digla kuka i motika oko one slike s konferencije za štampu na kojoj se premijer Mirko Cvetković i ministri Diana Dragutinović i Mlađan Dinkić slatko ismejaše obrazlažući dubinu krize i dubinu našeg potonuća, simbolički najbolje oslikanog ovim solidarnim porezom gde će svako ko zarađuje više od žalosnih 12 hiljada dinara s šest odsto od te crkavice pomagati nekom ko ima još manje.
Šta je trebalo da rade? Da plaču? Širem auditorijumu nije jasno čemu su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smejali, osim ako nije reč o onoj Dinkićevoj dosetki da ovako tešku krizu „ne pamti ni Krkobabić.”
Ali nije njihov greh što izraz lica nisu prilagodili stvarnosti, već je pitanje mogu li oni stvarnosti prilagoditi državne poslove. Nedavno je guverner Radovan Jelašić, učestvujući u jeku pregovora s MMF-om na tribini u organizaciji „Vremena” i fondacije „Fridrih Ebert”, izrekao nešto vrlo jednostavno, a baš zato značajno: „Mi smo majstori za prilagođavanje na dobra vremena.”
Prevedeno na jezik jednostavnih brojki, to znači da je Srbija u godinama rasta na svaki prihod povećan za, recimo, sto dinara, povećala javne troškove za gotovo 200 dinara. Sada bi trebalo raditi sasvim obrnuto, a priznaćete, verovanje u tako nešto zbilja je smešno, mada ne verujem ni da je to bio razlog osmeha koji se komentariše.
Pošto je održavanje novih prevremenih izbora najmanje verovatna antikrizna opcija, onda nam ne ostaje drugo već da od istih ljudi napravimo novu vladu, a tek je smešno verovanje da će biti mogućno preko noći kabinet napretka i socijalnog staranja pretvoriti u kabinet efikasnog kriznog menadžmenta. Jeste narod sklon da brzo zaboravlja, ali nije prošlo ni godinu dana od onih obećanih kula i gradova, pa je malo nerealno - pa i smešno ako dopustite - da nam isti koji su obećavali bolji život sad propovedaju mere odricanja.
Prošlonedeljnim aranžmanom s MMF-om i grupom komercijalnih banaka oko njihove „izloženosti” - kakav rogobatan termin - srpskom tržištu novca, Vlada je, u stvari, spasla zemlju od bankrota i kupila vreme predaha, pa je sad pravo pitanje - kako će se u tom predahu prilagoditi novim, a ovaj put krajnje nepovoljnim okolnostima.
Ako je kriza dobar izgovor za mere koje pogađaju građane, onda je tek sjajan izgovor za radikalan rez u javnoj potrošnji i promeni jednog mentalitetskog sklopa da je uspeh biti u „državnoj službi.” Vlada nam šalje neke signale: smanjenje broja ministarstava, mere štednje i šta sve još...
Neki cinik bi rekao da je to bio razlog za ono smejanje. Sve troje s fotografije koja je obišla Srbiju bili su ili jesu (ministarka Dragutinović) ministri finansija i dobro znaju da je to tek kap u moru strukturalnog poremećaja srpske privrede u kojoj pola miliona ljudi prima pare iz budžeta, a još milion zaposlenih računa jedino s poslovima koji se plaćaju iz budžetskih para.
Otvoreno, meni je ono smejanje ličilo na pevanje u šumi, da se odagna strah i nelagoda jer, suštinski, u ruke im je dopao posao rasturanja sprege stranaka i državne kase, a uspeh u tom poslu zavisi od konstituisanja novog društvenog ugovora i jasnog političkog stava. Oni za tako nešto, barem na prošlim izborima, nisu dobili mandat niti se vidi koja bi se srpska stranka odrekla državnih jasli kao osnovne poluge para i moći.
.jpg)
