Izvor: Večernje novosti, 24.Maj.2014, 12:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pevala sam dok sam titlovala

SREDNjA generacija TV gledalaca (i oni nešto stariji) znaju za Žanu Rolović, Martu Malagurski, Kostu Carinu, Zoru Čavić Ilić i mnoge druge čija su imena decenijama viđali preko odjavnih špica igranih i dokumentarnih filmova, naučnih programa. Reč je o legendama prevodilaštva, zahvaljujući kojima smo gledali "Korene", "Ja, Klaudije", "Sagu o Forsajtima"...Zora Čavić Ilić je godinu dana prevodila "Gradić Pejton", seriju koja je pre tačno pola veka uspostavila standarde američke "sapunice" >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i sedamdesetih bila popularna u SFRJ. Potiče iz stare beogradske porodice čiji su preci imali dodirnih tačaka sa mnogim najumnijim imenima svog doba. Njen otac Miodrag Obradović bio je predratni diplomata. Sa diplomom Filološkog fakulteta Zora je na RTS provela tri decenije, od čega sedam godina kao šef prevodilačke službe. Udavala se dvaput, prvo za glumca Dejana Čavića, sa kojim ima ćerku Dušku, novinarku, a drugi put za doktora Vladu Ilića, nekadašnjeg direktora Infektivne klinike. U penziji je od smene Miloševića, ali i dalje aktivno prevodi. Sada radi na knjizi o Londonu Čarlsa Dikensa i prkosi godinama noseći šešir. - Dobar prevodilac treba da bude obrazovan, mora dobro da zna maternji jezik, da se konsultuje sa stručnjacima iz raznih oblasti. Ne sme da podleže uticajima. Postoji povelja Ujedinjenih nacija o prevođenju, koja zahteva od prevodioca da bude veran originalu i istini. Pojedini današnji prevodioci ne znaju slaganje u rodu, broju i padežu, a vidi se i da ne otvaraju rečnike. I, dobar prevodilac ne sme da kraducka.MIRIS KIŠE NA VRAČARUDEO života naše sagovornice u jednom trenutku bio je slika i prilika onoga što smo pratili u TV seriji "Cvat lipe na Balkanu". Posle Drugog svetskog rata, u dom Zorinih roditelja na Vračaru država je uselila "zaštićene podstanare". - Imala sam 13 godina i nije bilo primereno da spavam u istoj prostoriji sa tatom. Mama i ja smo bile u spavaćoj sobi mojih roditelja. Do nas su nakratko bile sestričina i stara sestra Branislava Nušića. Tata je bio u trpezariji pretvorenoj u kuhinju. Kroz nju je s nošom prolazio tatin ujak, solunac, major u Bizerti. Čula bih tatu kako kaže: "Samo nemoj to da mi prospeš na glavu!"* A pod tim podrazumevate...?- Uzimaju se tuđi prevodi i potpisuju kao svoji. Velika krađa dogodila se sa Poaroom. Sve o njemu prevodila je Svetlana Ćosić. Kada je repriziran, videla sam da je neko "pozajmio" njen prevod. A ja sam reagovala zbog "Tita Andronika". Neko se odvažio da uzme moj prevod ove Šekspirove tragedije, da nešto po njemu prčka kako bi zabašurio krađu. Jednom sam, međutim, kazala da prevodilac prepoznaje svoj prevod kao otisak kažiprsta. Ja sam bila prepoznatljiva upravo po teškim, istorijskim, filozofskim temama, i po Šekspiru.* U kom prevodu ste najviše uživali?- U prevodu "Čoveka za sva godišnja doba". Tu je Pol Skofild bio fantastičan kao Tomas Mor. Uživala sam i u "Maj fer lejdi". Sve što je bilo u stihu uspela sam i da prevedem u stihu. Pevala sam dok sam titlovala. Žao mi je što sam retko prevodila opere. To je radio Kosta Carina, dok je Žana Rolović želela da prevodi sve filmove sa Piterom O'Tulom.* Na koga ste vi bili "slabi"?- Na Majkla Kejna, ali pre toga, još kao devojčica, volela sam Stjuarta Grejndžera. Jednom smo ga čak, mislim da je to bilo '64, prijateljica Vesna i ja videle u Dubrovniku. Pojurile smo i povikale za njim: "Ser Grejndžer!" Kazale smo mu da ga obožavamo i čini mi se da smo ga malo davile.* Otkrijte nam neke naslove koji su potpuno pogrešno prevedeni.- Roman "The Horse's Mouth". To je idiom koji znači - na izvoru, ali je preveden kao konjska gubica. Tu je i film "Let iznad kukavičjeg gnezda". Trebalo je da bude preveden kao "Bekstvo iz ludnice", jer je "Cuckoo's Nest" iz naziva, u stvari - luda kuća, bolnica za maloumne.* Kako treba da izgleda dobar titl?- Ne sme da bude "guseničar", po 30 slovnih znakova u oba reda, jer je važno i da lepo izgleda. Mora da bude prozračan, a sad se dešava da imate emisiju o Gogenu, a da je trećina ekrana prekrivena crnim titlom. I ja sam na početku grešila. Dobijem da radim "Damu iz Šangaja" i na probi vidim da se film završio, a da mi je ostalo još 30 neusnimljenih titlova.* Greši se i u transkribovanju stranih imena...- Vilijam, na primer, nije Vilijem ili Viljem. Za glumca koji igra Poaroa dugo se mislilo da je Dejvid Sačet. Onda je počeo da istražuje kako da izgovara svoje prezime i ispostavilo se da je Suše. Stalno se greši i oko velike aukcijske i antikvarne kuće. Ona nije "Sadebi", već "Satbi".* Kako ocenjujete nove programe, filmove i prevode?- Serija "Seks i grad" je prostački prevedena. U nove filmove ubacuje se čak i "ej, brate!" Zna se da se u zatvoru ne govori kao u salonu, ali danas ima ljudi koji grozno govore u salonima. Mnoge TV prezenterke, voditeljke i novinarke znaju samo za reč "naravno". Gde je tu - svakako? Gde je - dabome? Ali, sve je to u sklopu sa pokazivanjem razreza na grudima i donjeg dela butina koje nisu baš tako mlade. I mnogo se mlatara rukama. Gestikulacija je postala zamena za teretanu.* Čak i danas radite do kasno u noć?- Takav mi je bioritam. Rodila sam se 1937, na Vračaru, u četiri ujutru. Od onda ne mogu da se naspavam. Sećam se, jednom sam, da ne bih probudila ćerku Dušku i drugog muža, koji je svakog jutra ustajao u 6.15 zbog konzilijuma, pisaću mašinu odnela u kupatilo gde sam do jutra, stojeći, prevela film. Žao mi je što danas ponekad ne radim za neku televiziju. Činila bih to i bez honorara, da me želja mine. PLES SA SUKARNOMPREVODEĆI, Zora je upoznala mnoge glumačke "face", ali i državnike. Od indonežanskog predsednika Sukarna dobila je set srebrnih kašičica:- Uz njega je bila i Sukarnova vizit-karta, kojom se ponosim. Na koktelu u ambasadi Indonezije bila je muzika, pa imam i fotografiju kako igram sa Sukarnom. Onda me je odveo u pomoćne prostorije da mi pokaže umetnička dela. Voleo je slikarstvo, naročito Bušea, koji je slikao divne oble žene.

Nastavak na Večernje novosti...