Izvor: Politika, 17.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petsto abortusa dnevno
Javnost širom Srbije šokirana je smrću tridesetogodišnje žene nakon abortusa u privatnoj klinici „Medikus” iz Požarevca. Da li su lekarski nemar i neodgovarajući uslovi u kojima se rade medicinske intervencije opet doprineli tragičnoj smrti mlade žene, utvrdiće istražni organi koji su uhapsili tri lekara i jednog medicinskog tehničara, a svima nama ostaje da podelimo gorak ukus posle saznanja koliko je u Srbiji jevtin ljudski život. A da život nije mnogo bitan potvrđuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još niz podataka: više od 500 žena dnevno prekida neželjenu trudnoću, a svake godine, prema podacima dr Katarine Sedlecki iz Republičkog centra za planiranje porodice, za namerni prekid trudnoće odluči se između 150.000 i 200.000 žena. Ova doktorka, koja radi u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”, upozorava da godišnje više od 10.000 tinejdžerki u Srbiji ostane u drugom stanju. Jedna od dvadeset devojaka abortira pre navršene 18. godine.
Ove brojke, međutim, iako godinama skoro nepromenjene, u Srbiji kao da nikoga ne uzbuđuju. Samo Ruskinje, češće od naših žena, abortusom rešavaju problem neželjene trudnoće. U toku samo jedne godine jedna žena i više od tri, četiri puta prođe kiretažu, ne razmišljajući ni o posledicama po svoje zdravlje, ali ni o etičkom aspektu cele priče. Na abortus odlazi kao na izlazak, najčešće birajući petak... Jedan lekar priča kako je radeći abortuse krenuo da uvežbava da kiretu, instrument kojim se radi abortus, koristi levom rukom, jer je dobio takozvani „teniski lakat”, povredu zgloba nastalu zbog ponavljanog pokreta u koji mora da se utroši dosta jačine. Nije lako „sastrugati” kiretom neželjeni plod iz materice.
Pojedine privatne klinike u Srbiji ne kriju da najbolje „žive” od obavljanja abortusa i svi to znaju veoma dugo, ali tek tragedija nas podseti da abortus ponekad rade i nedovoljno stručne osobe, ali, sa druge strane, i na činjenicu da abortus nije laka i po zdravlje bezopasna intervencija.
Šta kaže naš zakon i kako izgleda procedura po kojoj se obavljaju abortusi?
– Srbija ima prilično liberalan Zakon o uslovima za izvršenje namernog prekida trudnoća, kojim se prekid dozvoljava jedino uz podneti zahtev i ograničenje da trudnoća ne sme da bude starija od 10 nedelja. Sama intervencija je manje-više rutinska i u privatnim i u državnim ustanovama i jasno su propisani uslovi da bi se ta intervencija mogla izvršiti. Abortus, kao i svaka hirurška intervencija, ima prateće komplikacije, od kojih su najčešće infekcije, koje za krajnji rezultat mogu imati nastanak steriliteta, ali su neretke i povrede materice oštrim instrumentima. Upravo zbog tih komplikacija, Svetska zdravstvena organizacija trasira put da se trudnoće prekidaju medikamentnim putem ili da se šire koristi kontracepcije, objašnjava primarijus dr Paja Momčilov, ginekolog iz Instituta za ginekologiju i akušerstvo KCS.
Trudnoća se, može, prekinuti i nakon desete nedelje, ali samo uz saglasnost Etičkog komiteta zdravstvene ustanove zbog nekih socijalno-kriminoloških razloga, na primer silovanja, kao i zbog postojanja anomalija kod ploda ili zbog psihičkog stanja žene.
Prema mišljenju dr Aleksandra Jurišića, ginekologa iz klinike „Narodni front”, najveći problem je što naše žene niko ne savetuje. Jer, da znaju kakve su potencijalne komplikacije, nikada ne bi išle na abortus, nego bi koristile kontraceptivne pilule ili drugi vid zaštite od neželjene trudnoće ( spirala, prezervativ"). Antibebi pilule sada jedva da koristi pet odsto naših žena, što je četiri puta manje nego u razvijenim zemljama. Dr Jurišić kaže da, iako su žene upoznate sa komplikacijama, mali je broj onih pacijentkinja koje odustaju: prekinuće neželjenu trudnoću pošto-poto i često bilo gde. Dr Jurišić smatra da i nema tako mnogo privatnih ordinacija u kojima se rade abortusi, jer sve veći broj ginekologa ima negativan odnos prema tome, više se posvećuju održavanju trudnoće ili lečenju žena, a i potrebno je ispuniti dodatne uslove u vidu aparature za anesteziju, kao i imati ugovor sa Zavodom za transfuziju.
-----------------------------------------
Diskrecija za 200 evra
Na abortus kod nas najčešće stižu tinejdžerke i vrlo mlade žene. Po evidenciji Republičkog centra za planiranje porodice, udeo abortusa kod žena u starosti od 20 do 39 godina je čak 90 procenata. U čekaonici privatnih ordinacija po pravilu uz obaveznu porodičnu, žensku pratnju, tu je i „glavni krivac”– mladić, koji je manji od makovog zrna. Cena u privatnim ginekološkim ordinacijama kreće se oko 200 evra, mada ima i onih ordinacija u kojima se cela procedura završava i sa duplo manje para. Neželjeni prekid trudnoće plaća se inače i u državnim zdravstvenim institucijama.
Kada je reč o uslovima u privatnim ordinacijama, koje su se odlučile da rade abortuse na kojima se najbolje zarađuje, ginekolozi kažu kako ima privatnih ordinacija gde su uslovi mnogo bolji nego u državnim ustanovama – pacijentkinji su svi posvećeni, uživa diskreciju i privatnost. Naravno, ima i privatnih ordinacija koje teško da ispunjavaju osnovni uslov u pogledu čistoće i sterilnih uslova, ali žene u Srbiji kao da ne mare. Mnogi još pamte vreme kada su ovaj posao radile žene sa iglama i vretenom i kada je smrt od abortusa bila svakodnevica.
U nekim našim ginekološkim državnim ustanovama uslovi što se tiču komfora nisu sjajni: abortus se radi u isto vreme, u istoj prostoriji, kod tri žene koje gledaju jedna drugu. Negde se obavlja u totalnoj, negde u lokalnoj anesteziji, već prema medicinskim indikacijama, ali i željama pacijentkinje. Često su žene koje namerno prekidaju trudnoću u istoj sali sa pacijentkinjama kod kojih mora da se uradi eksplorativna kiretaža zbog bolesti, pa to nije nimalo prijatno. Lekari objašnjavaju da za uspešan ishod namernog prekida trudnoće nije presudno da li je i koliko dugo pacijentkinja posle intervencije mirovala, jer je to i inače intervencija koja se radi kao jednodnevna hirurgija, ali da je veoma bitno da se radi u uslovima vrhunske asepse, dakle u sterilnim uslovima. Da bi privatna ordinacija mogla da radi abortuse, mora da ispunjava dodatne uslove: da ima aparate za anesteziju, obezbeđenog anesteziologa, ugovor sa Zavodom za transfuziju krvi, a naravno ključno je i iskustvo ginekologa.
Upućeni lekari kažu kako ih tragičan ishod abortusa, ipak, ne iznenađuje. Jer, komplikacije su brojne i različite, ali smrtni ishod ipak vrlo redak, međutim zbog velikog broja ovih intervencija, koje se svakodnevno urade, bilo je pitanje dana kada će se zbog „statistike velikih brojeva” dogoditi i tragedija.
Svaka žena, inače, pre abortusa potpisuje dokument, u kojem svojim potpisom garantuje da je svesna mogućih posledica. Na tom parčetu papira piše da posle abortusa mogu da nastupe različite komplikovane infekcije, ali i zapaljenja jajnika, začepljenje jajovoda, pojava priraslica, da može doći do steriliteta, a u toku neposredne intervencije i do perforacije ( probijanja zida) materice, povrede creva i krvavljenja. Ova upozorenja lekara kao da nailaze na „gluve uši”. Upravo zato smo nadmašili po broju abortusa i Rumunke, Mađarice, Bugarke, Albanke...
Olivera Popović
[objavljeno: 18.04.2008]
