Izvor: N1 televizija, 20.Okt.2018, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petrović: Vapaj zaposlenih u pozorištu, odozgo vam vežu ruke
Pisac Miomir Petrović kaže da nije video ništa sporno u izjavama Željka Hubača, posle kojih je smenjen s pozicije direktora Drame Narodnog pozorišta. Dodaje da je evidentno da u tom pozorištu postoje veliki problemi između, kako je rekao, ordiniranja i subordiniranja.
Ovde čim ukažete na neki problem, to se pretvori u pitanje ko je za Amerikance a ko je za Ruse, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Željko Hubač, vršilac dužnosti direktora Drame Narodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << pozorišta u Beogradu, povodom njegove smene.
Glumci Narodnog pozorišta javno su zatražili smenu direktora pozorišta Dejana Savića i preispitivanje razloga za smenu direktora Drame Željka Hubača. Reditelj Jug Radivojević, u otvorenom pismu Upravnom odboru Narodnog pozorišta, odbio je da bude imenovan na mesto novog direktora Drame, umesto Hubača.
"Video sam konferenciju za medije glumaca iz Narodnog pozorišta, razmišljao sam da odem tamo tog dana i pružim im podršku, i evo sada odavde im šaljem podršku...Narodno pozorište je jedan složen organizam, to tako lepo zvuči ali je i tačno, međutim, veliki problemi postoje između ordiniranja i subordiniranja", kazao je Petrović u Novom danu.
On kaže da je radio u nacionalnom pozorištu kao zamenik direktora Drame, čak i kao portparol, iako po sistematizaciji to mesto ne postoji, ali da ga je napustio pre 15 godina, jer je video da nikakvog ulaganja i energije tamo "ne biva".
"Zavidim na optimizmu i mladosti bilo kome ko će doći u Narodno pozorište i koji misli da može u jednom mandatu da nešto proveri i uradi, a sa druge strane, znam da svaki put kad dođe novi menadžment, da svako 'odozgo' obećava kule i gradove, daje im odrešene ruke, traži autentičan plan i strategiju, da bi već u sledećem danu vam srušio i tu slobodu i strategiju", kazao je gost N1.
Kako je rekao, zaista ne zna kako se u takvoj atmosferi rešavaju problemi u pozorištu, ali da je očigledno da postoji "vapaj zaposlenih na mnogim nivoima".
Petrović je u Novom danu predstavio svoj novi roman "Black light", koji govori o, kako je rekao, Beogradu i svetu u nekoj drugačijoj, prekomponovanoj Evropi.
"Ovo je neki donekle zaokret, neočekivana partitura iz mog pera. To je treći futuristički roman, o jednoj distopiji, jednom svetu, našem gradu, ali u nekoj drugačijoj, prekomponovanoj Evropi. Ovde nije reč o naučno-fantastičnom romanu, več o jednom libretu za jednu futurističku operu", kazao je Petrović.
Dodaje da je "dugo bio u epohi 30-tih godina 20. veka i periodima Prvog i Drugog svetskog rata", a da je u novom romanu pokušao da "napravi očekivanja od Trćeg svetskog rata".
"Kako bi i da li do njega može doći, šta su razlozi u kojima civilizacija zađe tako tanano, iza jednog ugla, iza kojeg nema povratka na stare staze...Ovo je pirča o jednom 'Blejd raneru' u Beogradu, u Evropi u kojoj ne postoje nacije, integriteti i suverenosti zemalja, ne postoji više ni integritet licnosti. Ime romana je vrlo namerno na engleskom, to će biti taj 'pidžin', totalitarni jezik...I u tom svetu sam se ja zapitao šta za nas i za mene lično znači susret pred terminima kao što su jezik ili nacija", kazao je Petrović.
Glavni junak je smešten na jedan trg u centru Beograda.
"On je povratnik iz jedne neuspele revolucije, gde ljudi ne smeju najčešće da napuštaju svoj kvart. Pokušao sam da saznam šta će nam ta klaustrofobija, okrenutost ka sebi i bližnjem, šta će nam ona otkriti - novu solidarnost, novo sažaljenje, ili bratstvo koje smo izgubili", kazao je gost N1.
Nismo sigurni u koju verziju istorije želimo da verujemo
Iako je pisao o budućnosti, Momir Petrović se u Prelistavanju štampe na N1 okrenuo i ka prošlosti.
Dan oslobođenja Beograda - 20. oktobar obeležava se u znak sećanja na taj dan 1944. godine kada je u Drugom svetskom ratu Beograd oslobođen. U borbama od 12. do 20. oktobra poginulo je oko 3.000 boraca Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i 960 vojnika i oficira Crvene armije. Beogradskom ofanzivom okončana je 1.287 dana duga nemačka okupacija Beograda.
Gost N1 kaže da naše društvo danas "nije sigurno u koju verziju istorije želi da veruje".
"Ja se bavim tom potrebom revizije, i ta revizija, pod kupolom demokratske EU, dosta pušta nekih svojih pipaka. Verovali smo u jednu istoriju kada smo bili pobunjenici, kada smo postali deo korporativnog sveta, u pokušaju, mi počinjemo da se ozbiljno preispitujemo, ne samo između četnika ili partizana, sada se stvar usložnjava - pitamo se da li smo na strani vrlog, belog, hrišćanskog sveta ili na strani nečeg drugog što se čak nije ni definisalo", rekao je Petrović.
On kaže da je danas veliki dan, jer je to događaj kada je "Beograd jednom od hiljadu puta bio oslobođen, za razliku od nekih evropskih prestonica koje nikada nisu bile pod okupacijom".
"Ogroman je uticaj Crvene armije. Bojim se da je pitanje da li bismo uspeli sami to da izvedemo. I u tom smislu, tim herojima u bilo kojoj uniformi, treba odati počast", smatra gost N1.
Naglašava i da je za to da treba često spominjati i ko je bio na drugoj strani.
Za pokušaj rehabilitacije Milana Nedića Petrović kaže da bi bila "autogol".
"Mnogo razmišljamo o stanovištu 'radio je šta je morao'. Svi koji nas sada gledaju imaju svoju definiciju tih dešavanja. Ja ću reći da je on apsolutno bio kvisling", kazao je Petrović.
Sramno ćutanje na Vučićeve prozivke novinara
Na pisanje lista Danas o prozivkama koje je Aleksandar Vučić uputio novinarima RTS-a i N1, Petrović kaže da mu nije jasno "šta je cilj i ishodište tog koncepta komunikacije u globalu".
"Ja sam sa ovog mesta pre godinu dana rekao da će Vučić uskoro početi da izbacuje novinare s konferencija. Sada je situacija još složenija. Bilo je u tom maniru koji smo već upoznali. A bio sam i prijatno iznenađen reakcijom vašeg kolege...iznenađuje me čitav takav razvoj situacije", kazao je Petrović.
O pisanju Blica da je u Beogradu, na Dorćolu, zatvorena pekara stara 105 godina, Petrović kaže da i to može da poveže sa oslobodiocima Beograda.
"Pa kako nismo sigurni da li je neko oslobodio Beograd ili ga je okupirao, tako nismo sigurni da ovako lepe stvari koje krase ovaj grad, nestaju", kazao je.
"Šarm jednog grada, koji doživljavam i kojima se vraćam, sazdan je od tih malih radova, a ne od velikih, pompeznih projekata. U gradu u kojem se već u oktobru stavlja novogodišnja dekoracija, potpuno je normalno da te male, šarmantne stvari koje krase grad, nestaju", dodao je.
.jpg)
