Izvor: B92, 27.Jun.2014, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Petrov o Pravosudnoj akademiji

Beograd -- Pravosudna akademija ne bi trebalo da ima status ustavne kategorije, smatra profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov.

Profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i član Radne grupe za izradu analize izmene ustavnog okvira Vladan Petrov ocenio je danas da Pravosudna akademija ne bi trebalo da ima status ustavne kategorije, što ne znači da ne treba raditi na njenom daljem unapređenju.

"Stav Radne grupe je da u izmenjenom Ustavu Srbije, Pravosudna akademija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne bi trebalo da ima status ustavne kategorije, što ne znači da ne treba raditi na daljem unapređenju te akademije, kako u normativnom smislu, tako i u praksi", kazao je Petrov na sednici Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa u Skupštini Srbije.

On je rekao da pravna analiza ustavnog okvira u pravosuđu u Srbiji koju je Radna grupa za izradu analize izmene ustavnog okvira pripremila predstavlja prvu fazu analize sudske vlasti i javnog tužilaštva.

"Pitanja koja smo razmatrali pratila su i Nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa, pitanja kao što su sastav Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, eventualno isključenje zakonodavne i izvršne vlasti iz procesa izbora sudija, kao i dilema koja nije sasvim na liniji strategije, a to je da li treba da ostane izbor sudija na probni mandat", objasnio je profesor.

Na sednici Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa zaključeno je i da bi učešće ministra pravde u radu Visokog saveta sudstva trebalo izmeniti tako da on bude član "ograničenog kapaciteta".

"On (ministar) ne bi imao ovlašćenja da odlučuje u stvari koje se odnose na premeštaj sudija i izricanje disciplinskih mera, ali bi mogao da bude uključen kada se raspravlja o budžetskim pitanjima, tj. prihodima i rashodima sudstva", navodi se u jednom od zaključaka.

Potrebno je regulisati i izbor sudija koji se po Ustavu deli između Narodne skupštine i Visokog saveta sudstva, tako da se ovaj stav ili izbriše ili preformuliše tako da se odnos zakonodavne i izvršne vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Predsednike sudova, kao i predsednika najvišeg suda treba da bira Visoki savet sudstva koji bi odluku trebalo da donosi kvalifikovanom većinom glasova.

Očekivano je da se izmenom Ustava Srbije reguliše i oblast političke nespojivosti preciznim nabrajanjem funkcija koje su nespojive sa obavljanjem sudske funkcije.

Među zaključima Komisije pominje se i predsednik Vrhovnog kasacionog suda koji treba da ostane u sastavu Visokog saveta sudstva, ali da ne treba po automatizmu da bude i predsednik ovog organa.

Sporno je da li treba da ostane rešenje prema kom javne tužioce, kao i republičkog javnog tužioca bira Narodna skupština.

"Naročito je problematično da se izbor vrši na predlog Vlade i to rešenje bi, bez sumnje, trebalo ukloniti", dodaje se u analizi.

Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa razmatrala je danas izveštaje Republičkog javnog tužilaštva, Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog suda, Državnog veća tužilaca, Ministarstva pravde i Pravosudne akademije.

Pravna analiza je samo prva faza analize, dok bi tokom druge faze trebalo da se izradi Nacrt izmene Ustava, redigovanog po članovima.

Nastavak na B92...