Izvor: Večernje novosti, 18.Avg.2013, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petnica magnet za talente!
DA nauka zaista ne poznaje granice, najbolji je primer -Istraživačka stanica Petnica. U ovoj jedinstvenoj naučnoj ustanovi u jugoistočnoj Evropi, nadomak Valjeva, na Međunarodnom seminaru, okupili su se talentovani srednjoškolci iz mnogih zemalja. Ovog leta ih je 13, iz Velike Britanije, Francuske, Rumunije, Španije, Rusije, Hrvatske, Makedonije, Poljske, Azarbejdžana... Bave se naučnim istraživanjem - od lingvistike, fizike, astronomije, do molekularne biologije, hemije... Prostrana, najsavremenija >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << laboratorija, koja je nedavno pristigla u Petnicu, odzvanja tišinom, polaznici su udubljeni u istraživanja, poput Ane Marije Istrate, iz Rumunije, koja pohađa seminar biomedicine. Završila je srednju školu, upisala Stanford univerzitet u Americi, baviće se, kaže, hemijom. - Prvi put sam u Istraživačkoj stanici Petnica, oduševljena sam programima koji će svima nama nesumnjivo pomoći u daljem naučnom radu i usavršavanju - kaže Ana Marija. - U Rumuniji, na primer, ne postoji sličan centar za usavršavanje mladih, darovitih za razne oblasti nauke. U Istraživačkoj stanici ispitujem uticaj bromalina na razvoj bakterija ešerihije koli i već sam zapazila interesantne rezultate. Očekujem da bromalin pokaže antibakterijska svojstva. ĐOKOVIĆ - Ovo je za mene bila jedinstvena prilika da dođem u Srbiju. Inače, Srbiju sam upoznao, jer sam ljubitelj Novaka Đokovića. Ne simpatišem Nadala, pošto je on navijač Real Madrida, a ja Barselone - kaže Džoel Troja, iz Barselone. Džesika Kolarić, iz Čakovca u Hrvatskoj, takođe je prvi put u Srbiji. U Petnicu je stigla kao stipendista, jer je osvojila nagradu za projekat iz biologije. - Na seminaru molekularne biomedicine ispitujem razliku u koncentraciji mikotoksina, od kojih je najpoznatiji aflatoksin nedavno nađen u mleku, između organske i neorganske hrane, odnosno u jabukama i šljivama - kaže Džesika. - Pretpostavljam da će se pokazati da i organska hrana sadrži određene, naravno znatno manje koncentracije mikotoksina. Takođe, istražujem i antioksidaciona svojstva jabuka i šljiva. Uz bavljenje naukom, daroviti srednjoškolci imaju vremena i za zabavu. Dobro se, kažu, organizuju, te ne nedostaje druženja, igre, u Petnici se, podsećaju, začnu i mnoge ljubavi... - Iako su u pitanju mladi ljudi sličnih interesovanja, ali različitih, specijalizovanih oblasti, nema nikakvih problema u druženju, razmeni ideja - kaže Lazar Bojičić, stručni saradnik IS Petnica iz lingvistike. - Sve njih krase velike sposobnosti, umeća, interesovanje za nova saznanja, radoznalost prema svetu, ali i njima samima. Petnica ih upravo ohrabruje da nauci pristupe na sopstveni način, kako njima odgovara. PROFESORI IZ CELOG SVETA Uspostavili smo izvanrednu saradnju sa mnogim domaćim i stranim univerzitetima - kaže Lazar Bojičić. - U Petnicu su dolazili profesori iz Amerike, Holandije, Velike Britanije, Francuske... Takođe, mnogi bivši "petničari" koji su sada značajna naučna imena svetskih razmera. Stanica je dobila novi prostor, savremenu opremu, laboratorije, ima bogatu naučnu biblioteku, izvanredne uslove za rad mladih talenata. Oduševljenje boravkom u ovoj ustanovi ne krije ni Dejvid Alehmos, iz Liona u Francuskoj. Veoma mu se, kaže, sviđa što je u Petnici sve spontano, ideje se rađaju jedna za drugom, nema ustaljenih programa, uz to, sve je okruženo prelepom prirodom... - Polaznik sam seminara iz astronomije, uz pomoć Doplerovog efekta ispitujem kompoziciju i brzinu Saturnovih prstenova - kaže Dajvid. - Prvi put sam u Srbiji, voleo bih ponovo da dođem, da upoznam mnoga istorijska i znamenita mesta. Džoel Troja, iz Barselone, u Španiji, takođe je polaznik na astronomiji. Pokušava da izmeri brzinu između galaksije i Zemlje uz pomoć talasnih dužina različitih boja. - Ne planiram da se bavim astronomijom, već verovatno medicinskim inženjeringom, odnosno fizikom primenjenom u medicini - kaže Džoel. - U Istraživačkoj stanici Petnica je predivno, stekao sam mnogo prijatelja. Kako kap vode reaguje kad pri različitim brzinama i visinama padne na određenu podlogu, nastoji da utvrdi Aleksandar Ristić Smit, iz Londona. Polaznik je seminara iz fizike, koju namerava i da studira. - Utvrdio sam da kap vode pri manjim visinama i brzinama odskače od površine u koju udari - kaže Aleksandar. - Nasuprot, kap pri većim visinama i brzinama ostane na podlozi, jer pri padu ima više energije. U Srbiju, inače, često dolazim, s obzirom na to da je moja majka rodom iz Beograda, ali prvi put sam u Istraživačkoj stanici Petnica, po kojoj ću ovo leto dugo pamtiti.
Nastavak na Večernje novosti...
