Izvor: RTS, 22.Apr.2014, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petnaest godina od bombardovanja RTS-a
Noćas se navršava 15 godina od napada NATO-a na RTS. U noći 23. aprila 1999. u dva sata i šest minuta NATO je u napadu na zgradu televizije usmrtio 16 radnika RTS-a. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
U bombardovanju NATO ubijeno je 16 zaposlenih radnika RTS-a.
Noćas će se, kao i prethodnih godina, ispred spomenika "Zašto?" okupiti porodice, kolege i prijatelji i odati poštu poginulim radnicima RTS-a.
Poginuli >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video mikser, Darko Stiomenovski(26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u masteru,Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić(31), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić(54), monter.
Upravni odbor Medijskog javnog servisa Srbije odao je poštu tragično stradalim radnicima naše kuće, koji su izgubili život u NATO bombardovanju.
Udruženje novinara Srbije naglasilo je u saopštenju "da još uvek nije sprovedena celokupna istraga ovog ratnog zločina. UNS je naveo i da podržava i ceni dosadašnji rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i da "očekuje da će ona imati ključnu ulogu u rasvetljavanju svih okolnosti ubistva 16 medijskih radnika".
UNS je pozvalo Ministarstvo odbrane i Vojnobezbednosnu agenciju da Komisiji za istraživanje ubistava novinara učine dostupnim sve bitne činjenice za utvrđivanje odgovornih za ovaj težak zločin.
Predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić rekao je da Komisija ima nove podatake o ubistvu novinara RTS-a tokom bombardovanja, ali da zbog istrage ne može da govori o tim podacima.
Matić je rekao da će Komisija, radi pronalaženja novih dokaza, preispitati materijale koje poseduju institucije, kao što je Vojnobezbednosna agencija.
"Zatražili smo od NATO-a podatke, koji nije vezan samo za ovaj slučaj, o određenim komunikacijama u aprilu 1999. godine - šta se događalo, da li su komunikacije zabeležene i da li nam mogu biti dostupne u istraživanju", naveo je Matić.
Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.
Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.
Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je, u Beogradu 2002. godine, osuđen na 10 godina zatvora, s obrazloženjem da nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.
Vlada Srbije formirala je prošle godine međunarodnu Komisiju za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika RTS u bombardovanju 1999. godine.
U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.
Gradska uprava grada Beograda, u leto 2013. raspisala je konkurs za izradu idejnog rešenja spomen-obeležja stradalim radnicima RTS.
Pre mesec dana u Košutnjaku je otvoren spomen-park "Da se ne zaboravi", u kome je zasađeno 16 stabala piramidalnog graba, po jedno za svakog nastradalog radnika.
U proleće svake godine, u znak uspomene na poginule radnike RTS, održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom "Igrajmo za 16".
Napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su 24. marta 1999. godine i u njima je tokom 79 dana bombardovanja najmanje 2.500 osoba poginulo, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.
