Izvor: RTS, 29.Apr.2011, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peticija dostavljena premijeru
Izbeglička udruženja Srba iz Hrvatske dostavila premijeru Cvetkoviću peticiju kojom traže stanarska, imovinska i druga stečena prava. Osim peticije, predat i Predlog rezolucije o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba.
Predstavnici izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova dostavili su premijeru Mirku Cvetkoviću peticiju kojom prognani Srbi iz Hrvatske traže stanarska, imovinska i druga stečena prava.
Pored peticije, koju je potpisalo 100 izbegličkih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << udruženja i 60.000 građana, oni su na portirnici Vlade Srbije predali i Predlog rezolucije o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba i građana Srbije koji su oštećeni u imovinskim i drugim pravima u Hrvatskoj.
Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji Miodrag Linta izjavio je da je "u Hrvatskoj poslednjih 20 godina na delu sistemastko uništavanje i otimanje srpske imovine: kuća, stanova, poslovnog prostora, privrednih objekata, poljoprivrednog zemljišta".
Linta je rekao da su prisutni dvostruki standardi u oblasti suđenja za ratne zločine, "daleko teži za Srbe, a daleko lakši za Hrvate".
Naveo je da je u "etnički motivisanim suđenjima procesuirano 95 odsto Srba i pet odsto Hrvata, što je posledica hrvatske politike prema kojoj su Hrvati oslobodioci i heroji, a Srbi agresori i zločinci".
Linta je podsetio da "i dalje na području Hrvatske ima više od 600 grobnih mesta s posmrtnim ostacima ubijenih i nestalih Srba koji još nisu ekshumirani i identifikovani".
"Zato tražimo da Vlada Srbije podrži naš predlog rezolucije i uputi Skupštini Srbije na usvajanje", rekao je Linta i dodao da je cilj da se "pitanje masovnog kršenja ljudskih prava preko 500.000 Srba i velikog broja ostalih građana Srbije, definiše kao jedno od otvorenih pitanja u odnosima sa zvaničnim Zagrebom".
"Tražimo da Vlada Srbije započne suštinski dijalog s vlastima Hrvatske u cilju sveobuhvatnog i trajnog rešenja naših oduzetih imovinskih, statusnih i drugih stečenih prava", naglasio je Linta.
Temelj tog dijaloga, kako je objasnio, mora da bude Bečki sporazum o sukcesiji koji su 2001. godine potpisale sve države s prostora bivše Jugoslavije i u kojem se jasno kaže da će svim građanima biti vraćena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990.
Tekst Rezolucije i peticija s potpisima podrške upućeni su ranije predsedniku Srbije i predsednici srpskog parlamenta, kao i šefovima svih poslaničkih grupa, najvišim zvaničnicima i Saboru Hrvatske i svim relevantnim međunarodnim institucijama.
Izbeglička udruženja traže od EU da s vladom u Zagrebu ne potpisuje ugovor o priključenju pre nego što Hrvatska ispuni obaveze iz Poglavlja 23 o pravosuđu i ljudskim pravima, a prognanim Srbima vrati ili nadoknadi nezakonito oduzetu imovinu, statusna i druga stečena prava.
