Izvor: Politika, 21.Mar.2013, 18:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peteru Handkeu nagrada „Momo Kapor”
Priznanje za roman „Moravska noć”, koji je objavila Srpska književna zadruga
Nagradu „Momo Kapor”, koju dodeljuje Zadužbina „Momo Kapor”, čiji je direktor Ljiljana Kapor, dobio je Peter Handke (1942) za roman „Moravska noć”, koji je objavila Srpska književna zadruga, u „Kolu”, na preporuku Milovana Danojlića, u prevodu Žarka Radakovića. Žiri, koji je radio u sastavu: Rajko Petrov Nogo (predsednik), Jovan Delić i Branko Stojanović, odluku je doneo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jednoglasno. Nagrada „Momo Kapor”, koja nasi ime našeg velikog slikara i pisca, jedne godine se dodeljuje za slikarstvo, a druge za književnost.
Zbog sapatništva sa onima koji oklevetani pate, kojima su Marsovci sapatništvo zabranili, istakao je Rajko Petrov Nogo, Peter Handke je imao samo nevolja. Sa nevoljama, njegovo osećanje pravde bivalo je sve postojanije. Danas imamo nekoliko Handkeovih knjiga koje nas teše. Po lepim, tužnim i posustalim našim predelima Handke pešači. U razdrndanim autobusima, do porušenih grobalja, vozi se sa izbeglicama. Tihuje u nekoj našoj zabiti. Stanuje u nasukanom brodu, simboličnog imena – „Moravska noć”, što je zgodno ime za prekodirane arhajske priče za srpsku hiljadu i jednu noć samoće. To je jedinstvena, stvarna i imaginarna, enklava, u kojoj se višeglasno pripoveda i govori obično, kao što obično „ljudi govore” kod Rastka Petrovića. Zna, naglašava Nogo, samo dve knjige koje su, svaka na svoj način, sa ovoliko topline i bliskosti o nama napisane: „Crno jagnje sivi soko” Rebeke Vest i „Moravska noć” Petera Handkea. Nagrada „Momo Kapor” malo je uzdarje za veliki Handkeov dar, naša, makar i mala – pravda za Handkea.
Uz napomenu da je Momo Kapor (1937–2010), tri godine posle svoje smrti, jedan od najprisutnijih stvaralaca u srpskoj kulturi, kakav je bio i za života, Jovan Delić kaže da svođenje računa u jednoj „noći skupljoj vijeka”, priča o sebi i poetičkom identitetu – jeste ono što je zajedničko Kaporovoj bolnoj i sjajnoj knjizi „Hronika izgubljenog grada” i Handkeovoj „Moravskoj noći”. Ta autofikcionalnost i poetičko traganje sve do priče o roditeljima i poreklu – to je ono što je bilo presudno da Delić glasa za Handkea. Danas u svetu nema pisca koji nas je zadužio koliko Peter Handke.
U Handkeovom romanu „Moravska noć” (jednako i u „Pravdi za Srbiju”), baš kao i u mnogim Kaporovim knjigama koje se odnose na isto pripovedno vreme, primećuje Branko Stojanović, postoji nekoliko tematskih (ne i po stilističkoj obradi) korespondentnih književnih motiva, kao što su motiv puta i (kružnog) putovanja Balkanom i Evropom; žamor i žagor ulice, pijace, buvljaka i prepleta ljudskih glasova, ali i svespasavajuće tišine i osamljenosti u toj gomili. Obojica su najlepše stranice napisali, bilo kao putnici, bilo kao dokoni šetači-hodači, zagledani u čoveka i u sitnice koje život znače.
Nagrada Peteru Handkeu, čiji je darodavac JP PTT saobraćaja „Srbija”, biće uručena 8. aprila, u Skupštini grada Beograda.
Z. R.
objavljeno: 21.03.2013.
.jpg)
