Izvor: Blic, 20.Jan.2011, 10:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pet puteva do besmrtnosti

Pitanjem besmrtnosti koje vekovima zaokuplja nauku, pozabavili su se i novinari američkog humorističkog sajta “Cracked” koji su opisali pet tehnika uz čiju pomoć se može produžiti “rok trajanja” ljudskog tela i uma.

Oslobađanje potencijala naših gena

Jedina stvar koja nas sprečava da živimo dugo poput vampira ili Hajlendera je prokleti enzim pod nazivom telomeraza. Ako ste tvrdoglavo odlučili da doživite doba u kojem su lignje evoluirale u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šumsku vrstu koja se ljulja sa grana, morate biti svesni činjenice da starenje, iako ga mi tako doživljavamo, nije neka svemirska konstanta. Degeneracija naših ćelija, koja uzrokuje starenje tela i bore na licu, u stvari je rezultat određenih mehanizama, koje naučnici tek otkrivaju.

Život od 800 godina

Ništa od nabrojanog neće vas, naravno, spasiti od požara ili saobraćajne nesreće, ali suština je u tome da nema razloga zbog kojeg bi životni vek morao da bude ograničen na 80 ili 800 godina

Sudeći na osnovu onoga što danas znamo, starenje nije nešto neizbežno. Priroda nam nudi mnogo primera životinja koje u specifičnim uslovima (sredina bez bacila i prirodnih katastrofa), mogu praktično živeti večno. To uključuje kornjače, neke vrste meduza i biljaka. Inače, naš krvnik, telomeraza, je enzim koji obavija krajeve naše DNK i sprečava razmotavanje. Na žalost, svaki put kad se ćelija podeli, jedan deo telomeraze se nepovratno gubi, što znači da svaki put kada rastete ili lečite rane, narušavate sposobnost tela da se u potpunosti regeneriše. Ako naučnici uspeju da spreče gubitak telomeraze, proces starenja mogao bi se zaustaviti ili čak obrnuti. Američki autori Rej Kurcvejl i Teri Grosman veruju da ćemo, s vremenom, moći da blokiramo gene koji izazivaju bolesti, kao i uvesti potpuno nove gene, koji bi nam pružili nove sposobnosti, poput menjanja boje očiju.

Upload uma

"Upload” uma je upravo to, prebacivanje svih podataka iz mozga neke osobe u kompjuter. Iako zvuči kao filmska budalaština, iznenadili biste se koliko smo se približili ovoj opciji, naročito u hardverskom smislu. Procene oko vrste i brzine hardvera potrebnog za oponašanje ljudskog mozga još uvek su nepouzdane jer naš mozak podatke skladišti na potpuno drugačiji način. Na primer, ako saberemo sve neurone, ukupan kapacitet je tek nekoliko gigabajta, što je manje od prosečnog USB-a. Ali, mozak koristi fleksibilan sistem čuvanja informacija kojim u naše glave uspeva da ugura oko 2,5 petabajta podataka. Takve brojke smo već dostigli - kompanija "Blizzard” koristi oko 1,3 petabajta samo za igru "World of Warcraft”. Očigledno je da još nemamo kompjutere koji su sposobni da oponašaju ljudske misaone procese, ali to je uglavnom zbog toga što ne znamo dovoljno o tome kako mozak obnavlja sećanja i pristupa podacima. Sve su to prvi koraci prema konačnom cilju - digitalnom snimanju ljudskog uma, a prema nekim procenama to bi se moglo ostvariti za 30 do 50 godina.

Rekonstrukcija ćelija i nanotehnologija

Kad se govori o nanotehnologiji, lako je preterati sa očekivanjima i ignorisati ograničenja, kojih će sigurno biti. Naučnici su do sada, izgradnjom sintetičkog molekula koji se ubacuje u nanovlakna, uspešno rekonstruisali optički živac slepog hrčka. U toku su i eksperimenti sa izgradnjom nanorobota koji bi pronalazili i ubijali ćelije raka. Kurcvejl smatra da smo od besmrtnosti, postignute upotrebom nanotehnologije, udaljeni samo 20 godina. Po njegovom mišljenju, ako nanorobote dovoljno smanjimo i povećamo im raspon sposobnosti, oni bi mogli da postanu veštačka jezgra umesto naših ćelija. Naravno, to bi sve moglo da nas pretvori u zombije, ali ko sme da stane na put napretku nauke.

Kloniranje delova (ili celog) tela

Kloniranje ljudi, iako ga do sada niko nije izveo, nije nemoguće. Kloniranje delova tela je čak predloženo kao način na koji bi ljudi sebi produžili životni vek.

Problem

Problem sa ovim procesom leži u nužnosti ubijanja klona, vađenjem mozga, ili stvaranju tela koje od rođenja nema moždanih funkcija.

Radi se o dve opcije: Prva je mogućnost proizvodnje novih, zdravih organa koji su doslovno napravljeni od vašeg tkiva, pa ih telo neće odbaciti. Njima bi se, po potrebi, zamenjivali organi sa kojima ste rođeni. Ideja nije loša, budući da ljudi najčešće umiru upravo od zatajenja nekog od vitalnih organa.

Druga metoda najverovatnije nikada neće zaživeti, jer uključuje kloniranje celog tela i presađivanje mozga iz starog. Osoba bi na taj način u roku od jednog dana mogla da skoči sa 70 na 20 godina.

Kiborzi

Ako smo išta naučili iz filmova, bliži se dan kada ćemo čoveka uspešno pretvoriti u Robokapa. Čovek je poznat po upotrebi alata i to je jedna od glavnih sposobnosti koja nas deli od životinja. Čak i ako nam propadnu planovi sa genetskom manipulacijom ili ako ne uspemo da otvorimo fabrike "veštačke” jetre, uvek se možemo pouzdati u svoju veštinu pravljenja neverovatnih mašina.

Zamena mozga

Međutim, najveći problem predstavlja mozak. Čak i ako zamenimo sve delove tela, mozak je i dalje iste starosti, što nas vraća na Alchajmerovu i slične bolesti, kao i opšte propadanje moždanog tkiva koje nas čeka s godinama.

Mehanički delovi tela danas više nisu naučna fantastika - veštačko srce, pejsmejker, veštački kuk i nervna vlakna polako, ali sigurno, ljude pretvaraju u kiborge. Najveći problem su trenutno težina i trajnost materijala, kao i izvor energije za dugotrajno i pouzdano delovanje, ali sa napretkom novih tehnologija i to će biti ispravljeno. Baš kao što smo napravili automobile koji su brži od naših vlastitih nogu, izgradićemo i delove tela koji će biti bolji i izdržljiviji od ovih sa kojima se rađamo.

Nastavak na Blic...