Izvor: Politika, 01.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet minuta za planetu
Organizacije za očuvanje čovekove okoline pozvale su svet da danas između 19.55 i 20.00 časova ugasi svetla i ostane u mraku.
Simbolično – da bi pokazao svest o opasnosti koju donosi globalno zagrevanje – jer i tih pet minuta doprineće štednji energije koju previše trošimo.
Ova globalna kampanja lansirana je preko interneta sloganom "Dozvolimo planeti Zemlji pet minuta odmora".
A mi, da li ćemo se pridružiti ili ćemo odbiti pet minuta mraka koji osvetljavaju put? Ako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prosvećenje obično vezano za svetlost, ovoga puta trebalo bi da stigne kroz tamu koja ne traje dugo i ne traži mnogo odricanja.
Nije slučajno odabran 1. februar, dan pre nego što će naučnici iz stotinak država i eksperti UN u Parizu predstaviti izveštaj o klimatskim promenama. Koliko je do javnosti dospelo, predviđa se značajan porast temperature i nivoa mora do kraja ovog veka ukoliko se ne smanje emisije gasova poput ugljendioksida, koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. Zadržavajući toplotu u atmosferi, ovi gasovi proizvode efekat staklene bašte i identifikovani su kao glavni krivci globalnih promena.
Dobićemo nove podatke i nova predviđanja, ali i već poznat stari zaključak – čovek je najveći krivac za ugrožavanje planete. Priroda mu samo uzvraća.
Klimatske promene, zaključak je studije, mogle bi da budu mnogo gore nego što se do sada mislilo – pre svega zbog potencijalno katastrofalne ljudske podrške ubrzanju rasta temperature. Sem globalnog zagrevanja kopna, naučnici efekat "staklenika" direktno povezuju i sa znatnim rastom temperature okeana, sa porastom nivoa mora i dramatičnim topljenjem leda na Arktiku, Tvrde da će u ovom veku temperatura porasti između dva i 4,5 stepena Celzijusa, što je gotovo neizbežno, a ne treba isključiti mogućnost da poraste i za više od šest stepeni.
Možda procenat i ne deluje impresivno, kao ni pet minuta mraka, ali i mali brojevi prete dalekosežnim posledicama. Analizirajući različite klimatske modele, stručnjaci dolaze do zaključka da će rast globalne temperature umanjiti prirodnu sposobnost planete da apsorbuje ugljen-dioksid. Koncentracija ugljendioksida u atmosferi mogla bi da se poveća za 44 odsto, što je dodatnih 1,2 stepena Celzijusa zagrevanja do 2100. godine.
Izveštaj UN ide dalje od tri prethodna u direktnom povezivanju globalnih klimatskih promena sa rastućim emisijama ugljendioksida i drugih gasova "staklenika". Ljudski doprinos promenama se znatno uvećao, upozoravaju naučnici. Recimo, zbog našeg nezasitog apetita za energijom potrošnja struje stalno raste. Uz to smo i rasipni: televizor je uključen i kad ga ne gledamo, muzički uređaj isto, punjači telefona, stalno uključeni, već su se zagrejali. Ta toplota je struja – uzaludno potrošena. Da bi se nadoknadila, moraće da se proizvede. Više fosila za energiju, više ugljendioksida u atmosferi.
Zašto onda pet minuta mraka? Doskorašnji generalni sekretar UN Kofi Anan je, obraćajući se učesnicima Konferencije o globalnom zagrevanju održane jesenas u Najrobiju, upozorio na "zastrašujući nedostatak odlučnosti u suočavanju sa jednom od najvećih pretnji čovečanstvu". Budimo odlučni. Spasavajmo planetu!
Ratka Petrović
[objavljeno: 01/02/2007]
