Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Jan.2010, 15:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pet godina poslaničkog nesaglasja o Srebrenici

BEOGRAD - Poslaničke grupe u Skupštini Srbije pokušavale su 2005. godine da usaglase tekst Deklaracije o Srebrenici, odnosno o ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije, ali dogovor nije postignut.

Parlament se o deklaraciji, za čije se usvajanje ove sedmice založio predsednik Srbije Boris Tadić, nije izjašnjavao.

Samo o jednoj stvari

Tokom prethodnih pet godina u javnosti su se pojavili predlozi deklaracije nevladinih organizacija, pokušaj zajedničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kompromisnog teksta poslaničkih klubova, predlog Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke Srbije, a svoj predlog su 2007. godine imali i Liberalno demokratska partija i Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Tokom višednevnih konsultacija 2005. godine, kod tadašnjeg predsednika parlamenta Predraga Markovića nije postignut konsenzus o zajedničkom tekstu, a šefovi poslaničkih grupa saglasili su se samo o zajedničkoj osudi svih ratnih zločina bez obzira na počinioce.

Zločini koji ne zastarevaju

U Nacrtu deklaracije bilo je predloženo da se osude svi ratni zločini, a posebno oni počinjeni na teritoriji Srebrenice i Bratunca.

U tekstu kome su pridodate primedbe svih stranaka, konstatuje se da je "tokom sukoba i ratova izazvanih raspadom SFRJ došlo do masovnih i drastičnih kršenja osnovnih ljudskih prava na život, zdravlje i slobodu", kao i da su "činjeni pojedinačni, ali i masovni zločini i to skrivano od suda javnosti".

"Ti zločini, činjeni mimo znanja i odgovornosti građana Srbije su do danas u velikom broju slučajeva neistraženi, a zločinci nekažnjeni", navodi se u predloženom tekstu.

Tom deklaracijom Skupstina Srbije trebalo je i da zatraži i obaveže sve nadležne organe i službe Republike da još hitnije i efikasnije istraže i privedu pravdi sva lica za koja postoji osnovana sumnja da su naredila, organizovala, počinila ili prikrivala ratne zločine.

"Ratni zločini ne zastarevaju i dužnost je svakoga da preduzme sve da se učinioci uhvate i kazne, ma ko oni bili", navedeno je u tekstu uz isticanje da "zločini nad civilima, kakvi su i zločini počinjeni na teritoriji Srebrenice i Bratunca, ne smeju da budu predmet suočavanja sa prošlošću samo tokom obeležavanja godišnjica, jer je zločin uvek zločin i ne sme biti zaboravljen".

Nacrtom teksta predloženo je da parlament "oda dužni pijetet svim žrtvama" i apeluje na državne institucije i javnost da u prezentovanju činjenica i dokaza vezanih za ratne zločine ne povrede dostojanstvo njihovih porodica.

Osuda i pošta žrtvama

Posle neuspešnog dogovora o jedinstvenom tekstu deklaracije šefovi poslaničkih grupa SRS, DSS i SPS optužili su DS da je insistirala na svom tekstu u kome se pominje isključivo zločin u Srebrenici.

Šef poslaničke grupe DS Dušan Petrović naglasio je tada da je Srebrenica simbol ratnog zločina i da je deklaracija bila prilika da Skupština njome iskaže nedvosmislen politički stav da se ubijanja toliko hiljada ljudi u samo nekoliko dana ne smeju zaboraviti, da se moraju osuditi i odati pošta žrtvama.

Prema tadašnjoj oceni šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića, deklaracija o osudi ratnih zločina nije usaglašena jer "jedan broj poslaničkih grupa nije spreman da osudi zločine nad Srbima" ili ih "bar uvrsti u istu ravan sa onima koje su počinili pripadnici srpskog naroda".

"Za nas je to potpuno neprihvatljivo", rekao je Nikolić i dodao da radikali osuđuju svaki zločin i svakog zločinca i traže od države da sve koji su učestvovali u zločinima privedu pred lice pravde.

SPS: Za deklaraciju bez osude srpskog naroda

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić rekao je tada da podržava deklaraciju o osudi ratnih zločina, ali da nije prihvatljivo da se u tekstu izdvaja samo zločin u Srebrenici.

"Mi smo hteli da se deklaracija donese, ali bez osude srpskog naroda", rekao je šef poslanika SPS.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Aligrudić kazao je da dogovor o Deklaraciji nije postignut zbog insistiranja DS-a da se zločin u Srebrenici istakne u prvi plan.

On je tada dodao da su sve političke stranke u parlamentu saglasne da je u Srebrenici počinjen težak i gnusan zločin i da svima teže pada jer je počinjen od strane pojedinaca, pripadnika jednog naroda prema žiteljima jednog mesta, prema drugom narodu.

Poslaničke grupe DS i SPO predstavile su potom svoje verzije deklaracije o osudi ratnih zločina, a dan kasnije svoj tekst je predstavila i DSS.

Dve godine kasnije Liberalno demokratska partija pokrenula je novu inicijativu za donošenje skupštinske rezolucije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...