Izvor: Southeast European Times, 01.Nov.2010, 23:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pet decenija sarajevskog MESS-a

Sarajevski internacionalni pozorišni festival (MESS) u svom pedesetom, jubilarnom izdanju ponudio je publici na desetine predstava. Dopisnik SETimesa Jusuf Ramadanović razgovarao je sa direktorom festivala Dinom Mustafićem.

01/11/2010

Jusuf Ramadanović za Southeast European Times iz Sarajeva – 01.11.2010.

SETimes: MESS slavi pedeset godina postojanja. Recite nam nešto o istoriji festivala i njegovim počecima?

Dino Mustafić: >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << MESS je 1960. godine osnovala grupa mladih i talentovanih ljudi, umetnika predvođenih Jurislavom Korenićem. Festival je zamišljen kao pregled jugoslovenske pozorišne umetnosti. Međutim, ono što je, barem za mene, impresivno jeste veza sa svetom, sa svetom kulture, sa tadašnjom avangardom, kao i želja za novim, kritičkim i radikalnim pozorišnim temama i formama.

Od tada se festival menjao i razvijao. Posle rata, poprimio je međunarodni karakter, ali je zadržao svoj avangardni, eksperimentalni duh, kao i visoke umetničke standarde koje su uspostavili njegovi osnivači.

Vernost publike koja je odrasla sa MESS-om, ali i interesovanje nove, mlađe publike, ukazuje nam da je ono što radimo dobro i da ovaj festival ima budućnost.

Narodno pozorište u Sarajevu bilo je jedno od mesta održavanja festivala. [Jusuf Ramadanović/SETimes]

Slogan ovogodišnjeg pedesetog MESS-a je „Zauvek mlad“, zato što mi u MESS-u smatramo da najbolje godine ovog festivala tek dolaze.

SETimes: Koliko predstava imate ove godine, koliko pozorišnih trupa i iz kojih zemalja? Na kojim mestima se održava festival?

Mustafić: MESS će ove godine okupiti oko 600 gostiju iz 15 zemalja (Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Italije, Češke Republike, Slovačke, Rumunije, Belgije, Nemačke, Velike Britanije, Španije, Holandije i Poljske) koji će izvesti više od 50 predstava, koncerata, radionica, izložbi i drugih dešavanja.

Festival je podeljen na glavni program, Budući MESS i njegov studentski deo - IYME program (International Young Makers Exchange), Dečji MSS, OFF MESS i radionice.

Jedna od predstava na MESS-u bila je i „Sarajevska pozorišna tragedija“. [Jusuf Ramadanović/SETimes]

Takođe, predstave „Crveno“ u režiji Martina Kočovskog i „O ljubavi“ Paola Mađelija rezultat su koprodukcije u okviru programa „Nova evropska pozorišna akcija“ (New European Theater Action). Sve će se to odigravati u dva grada, Sarajevu i Zenici, na devet festivalskih lokacija.

SETimes: Možete li da posebno izdvojite neke predstave ove godine? Postoje li na MESS-u predstave za decu?

Mustafić: Posebno smo uzbuđeni zbog činjenice da smo domaćini najmodernijim pozorišnim stvaraocima u Evropi i svetu. Kada to kažem, prvenstveno mislim na Frenka Kastorfa, koga smo ove godine nagradili Zlatnim lovorovim vencem za doprinos pozorišnoj umetnosti i ukupan doprinos kako našem festivalu, tako i pozorišnoj umetnosti uopšte.

Takođe bih izdvojio predstavu Vilijama Dokolomanskog „Čekaonica“, Andrija Žoldaka i njegovu predstavu „Život sa idiotom“ koja otvara festival, kao i na predstavu „Krapova poslednja traka“, koju je režirao jedan od najznačajnjih reditelja današnjice Bob Vilson, koji ujedno i glumi u predstavi.

Ove godine smo organizovali Dečji MESS, zato što smatram da je izuzetno važno održati kontinuitet programa za mlađu publiku i zato što to ima i edukativnu funkciju.

Festival se finansira od prodaje karata i sredstava dobijenih od države. [Jusuf Ramadanović/SETimes]

Verujem da ovim programom odgajamo publiku koja će gledati predstave u budućnosti. Najmlađa publika imaće priliku da pogleda šest predstava.

SETimes: Kako se MESS finansira i organizuje i kakav je, po vama, značaj festivala za Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu?

Mustafić: Festival MESS je državna institucija i kao takva finansira se iz državnog budžeta i naravno, zahvaljujući velikodušnosti naših mecena i sponzora. Nažalost, ovogodišnji budžet je najmanji u poslednjih 14 godina.

I pored svih otežavajućih okolnosti, zahvaljujući upornosti ljudi koji organizuju festival, uspeli smo da napravimo visokokvalitetni program sa raznovrsnim sadržajem.

Činjenica da smo u tome uspeli, uprkos nemarnom i rekao bih neodgovornom i anticivilizacijskom pristupu naše vlade umetnosti i kulturi uopšte, predstavlja pravo malo čudo i srećan sam što se to čudo dogodilo u Sarajevu.

SETimes: Koja je vaša poruka i poruka festivala građanima Sarajeva i sveta?

Mustafić: Tokom svoje duge istorije, festival se bavio raznim temama, ali je njegova poruka u suštini ostala ista. Ta poruka glasi da je umetnost, prava umetnost, a ne ona koja se kao takva prodaje iako je samo puka zabava, jeste upravo ona umetnost koja nas čini ljudima.

Upravo takva umetnost nas čini humanijim, jer nam omogućava da istražujemo sebe, naše ljudske dubine, ohrabruje nas da se suočimo sa našim strahovima, da verujemo da su utopije moguće i, ono što je možda i najvažnije, nagoni nas da poredimo svoje viđenje sveta sa pogledom na svet drugih ljudi.

Nastavak na Southeast European Times...