Izvor: Politika, 09.Mar.2011, 00:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pet ciljeva u premijerovoj beležnici

„Medeni” grejs period za zadužene privrednike i građane, ali i koncept razvojne banke mogli bi da se nađu među novim ekonomskim metama rekonstruisanog Cvetkovićevog kabineta

Povećanje životnog standarda stanovništva, zaustavljanje rasta nezaposlenosti, razvoj poljoprivrede, stabilnost cena i podrška razvoju realnog sektora. Ovih pet ciljeva bili su zapisani u beležnici premijera Mirka Cvetkovića dok je sa bine biznis foruma na Kopaoniku predstavljao šta će biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prioriteti nove rekonstruisane vlade. Na koji način će se do ovih ciljeva stići biće poznato pošto Mirko Cvetković danas u uvodnom ekspozeu detaljnije izloži ekonomske mere. Sigurno je da će se ovih pet ciljeva i danas naći u beležnici premijera Cvetkovića.

Od ekonomskih stručnjaka juče je moglo da se čuje da je posao konkretizacije ovih pet ideja poveren premijerovom savetniku profesoru Juriju Bajecu. Ono što je zasad poznato, a kad je reč o poboljšanju životnog standarda građana, odnosi se na program odlaganja plaćanja dela rate kredita od 18 do 24 meseca. Primenom ove mere, očekuju u premijerovom kabinetu, povećala bi se kupovna moć stanovništva, a istovremeno bi se tim građanima povećao i kapacitet za dodatno zaduženje u periodu primena. U narednih 10 dana obaviće se detaljne konsultacije sa predstavnicima poslovnih banaka kako bi se predložena mera efikasno implementirala, obrazloženje je iz Cvetkovićevog kabineta. Ono što još nije poznato jeste da li će država nekom garancijom stati iza dogovora klijenta i banke. Pojedini ekonomisti su još pre dva dana istakli da dužnici zbog ovoga ne treba previše da se raduju jer im nakon isteka „medenog grejs perioda” banka neće oprostiti rate i glavnice koje nisu plaćali. Pojedini ekonomisti ističu, takođe, da su na „Kopaonik biznis forumu” pokušali da odgovore premijera od takve ideje jer bi na kraju vlast napravila medveđu uslugu građanima.

Slične mere, u dogovoru sa MMF-om, pripremaju se i za preduzeća. Novim zakonom o takozvanom sporazumnom restrukturiranju preduzeća, privrednici koje muči nelikvidnost, ali i bankari koji su negodovali zbog kašnjenja u otplati kredita, uskoro će svoje probleme moći delimično da reše uz pomoć države.

Da ne bude zabune, dug nikome neće biti oprošten, ali će se novim zakonom omogućiti odlaganje vraćanja dugovanja. Ideja je i da se onim preduzećima koja imaju šansu za opstanak pruži mogućnost da pre svega reprogramom dugova izađu iz krize.

Stručnjaci očekuju da, kada je reč o merama podrške privredi, premijer izađe sa konkretnom idejom o razvojnoj banci koja bi nudila jeftinije zajmove preduzećima.

Pre nego što je postao predsednik Saveta guvernera profesor Boško Živković bavio se konceptom funkcionisanja razvojne banke. Kako je juče moglo da se čuje njegov rad je u velikoj meri poslužio kao inspiracija premijeru za ideju o osnivanju razvojne banke.

Ključno pitanje, kako je tada ocenio profesor Živković, bilo je vezano za izvore finansiranja. Problematično je da li bi razvojna banka mogla da primi novac na štednju zbog visokog rizika ovih institucija, koji može ugroziti sigurnost tih depozita.

Zato je ideja da osnovni kapital uloži država da bi u drugoj fazi razvoja došlo do objedinjavanja svih oblika razvojnog finansiranja iz javnih izvora. Sledeći korak predvideo bi i uključivanje razvojnog finansiranja iz inostranstva, odnosno kredita Svetske banke, razvojnih banaka Evropske unije, nacionalnih razvojnih banaka drugih zemalja, ali donacije. Sledeća faza predstavljala bi zajedničku saradnju sa komercijalnim bankama, kreiranje mehanizama javno-privatnog partnerstva pri finansiranju projekata od javnog interesa. Konačno, u okolnostima kada nacionalna razvojna banka dostigne odgovarajući rejting biće moguć samostalni istup na domaće i međunarodno tržište preko mehanizma emitovanja visokokvalitetnih obveznica i srodnih instrumenta, ideja je profesora Živkovića.

On preporučuje da razvojnu banku Srbije treba formirati posebnim zakonom u koji bi se ugradile posebne norme sigurnosti ove institucije, kao što su odnos kapitala i rizika, način pokrića gubitaka, obaveza izveštavanja.

A. Nikolić

objavljeno: 09.03.2011.

Nastavak na Politika...