Izvor: Blic, 22.Maj.2014, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesma je najviše dirnula one što su izgubili sve
U pesmi “Da ne bude više rata” opevala “plan” dve reke sestre, Save i Drine, da se izliju kako bi izmirile posvađanu braću na Balkanu.
-Ni pomislila nisam da će pesma koju sam napisala u dahu u ovoj meri potresti Balkan. Ja sam rođena u Republici Srpskoj, rodom iz Ugljevika koje je između Bjeljine i Brčkog, a već treću godinu živim i studiram u Novom Sadu. U utorak uveče odnela sam pomoć na novosadski Medicinski fakultet koju sam sakupila za pomoć ugroženima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u poplavi u Srbiji i srce mi se slomilo što ne mogu da pomognem i mojima u Bosni. Od te tuge i nemoći, posle razmišljanja kako se i zašto sve ovo dogodilo, stihovi su se samo izlili iz pera. U dahu sam napisala pesmu – priča mlada pesnikinja, inače student književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Miljana čak skromno kaže da veruje da je pesma mogla biti mnogo bolja i priznaje da je u neverici što je imala toliki odjek.
-Za samo dva dana ona se proširila po društvenim mrežama, pa i medijima. Nisam mogla da verujem. Ujutro sam se probudila zatrpana porukama, pozivima, podrškom. Bila sam u šoku. Iz mog rodnog kraja stigle su reči ohrabrenja kako su ponosni na mene, što mi je ulilo veru da sam uradila dobru stvar. Obratilo mi se i mnogo nepoznatih ljudi, da mi kažu kako sam ih potresla stihovima, ali me je najviše dirnulo pismo jedne volonterke koja mi je rekla kako je u prihvalitištu za ugrožene poplavama naglas pročitala moju pesmu, i da su svi plakali, od dečaka i devojčica do najstarijih – priča Miljana.
Kaže da je poređenja sa Desankom Maksimović, a nazvali su je modernom sledbenicom ove čuvene pesnikinje, prijaju, ali da je to “ipak preveliki kompliment”.
-Ona jeste moja omiljena pesnikinja, a moja baka, od koje sam nasledila pesnički dar i uz koju sam još kao mala učila da pišem stihove, baš se slučajno zove Desanka. Eto, to ime me prati kroz ceo život – rekla je Miljana, koja planira da uskoro i objavi svoju prvu zbriku pesama.
Pesmu, o planu dve reke sestre, Save i Drine, da se izliju kako bi izmirile posvađanu braću na Balkanu i kako bi na taj način sve bratske narode podsetile na jedinstvo i na veru u boga, napisala je nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, u kojima je dosad stradalo više desetina ljudi, a na hiljade ostalo bez igde ičeg.
Da ne bude više rata
Šapnula je Drina Savi
jednu priču o poplavi.
- Riješila sam, Savo, sestro,
da se vrati sve na mjesto.
Izliću se iz korita,
potopiću polja žita.
Puteve ću potopiti
i krovove sve prekriti.
Da podsjetim srca mnoga,
šta je bratstvo,
šta je sloga.
I granice izbrisaću,
da izmirim srpsku braću.
Jer tek onda kad izgubi,
brat će s bratom da se ljubi.
Brat će brata da pomaže,
brat će s bratom da se slaže.
I saznaće srca mnoga
za jednoga oca - Boga.
Da se njemu oni mole
i Hrvata, brata vole.
Da poteku sa usana
molitve za Muslimana.
I da vole braću borce,
Makedonce,Crnogorce.
U molitvi svak' pomene
braću našu, sve Slovene.
Da se brat sa bratom druži,
prijateljsku pomoć pruži.
U nevolji da se sjete
jedan drugom da dolete.
To su, Savo, želje moje,
da se vrati sve na svoje -
Drina reče, pa poteče.
Pričekaj me, Drino, vodo,
poći ću i ja sa tobom.
Potecimo mi zajedno,
neka budu svi k'o jedno.
Nek' nauče da se vole,
Bogu ocu da se mole.
Nek' se sjeti brat svog brata,
da ne bude više rata.
Najčitanije SADA:
