Izvor: Politika, 14.Okt.2014, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzioneri su spasili bioskope
Budžet za proizvodnju filmova uvećan za 13 odsto, a zakon o popustu na bioskopske ulaznice za starije stanovnike doneo impresivne rezultate
30. HAJFA
Hajfa – Trenutno je u ovdašnjim bioskopima apsolutni filmski hit izraelski film „Motivacija nula”, pobednik Tribeka festivala. Ovu crnu komediju o devojci koja svoju vojničku karijeru provodi u pustinjskoj bazi prikovana za papire i spajalice, za nešto više od mesec dana videlo je više od pola miliona gledalaca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Reč je o debitantskom filmu koji kao reditelj potpisuje mlada žena – Tajla Lavi. U poslednje dve godine jedna od četrnaest rediteljki čije filmove je podržao Izraelski filmski fond.
U nacionalnoj takmičarskoj selekciji 30. Hajfa filmskog festivala, od devet novih izraelskih filmova koji baš ovde imaju svetsku premijeru dva potpisuju žene, a čak tri filmski debitanti. Ovo su samo neki od primera kako dobro funkcionisanje sistema, koji je uspostavio Izraelski filmski fond, daje dobre rezultate, o čemu za „Politiku” govori njegov direktor Katrijel Šori.
– Generalni budžet za film u Izraelu uvećan je za 13 procenata u 2014. u odnosu na prethodne godine, ali je najvažnije to što će to važiti i za narednih pet godina. Ovakav, uvećani, budžet omogućava nam da investiramo svake godine u 12 do 14 filmova na različitim nivoima. Zajedno sa još jednim fondom koji postoji u Izraelu proizvedemo godišnje 18 do 20 filmova finansiranih javnim novcem i još osam do devet filmova koji nastaju privatnim novcem ili novcem porodice autora. Ovako trenutno izgleda izraelski filmski pejzaž.
Scena iz filma Motivacija nula
Kako je uopšte došlo do toga da se poveća budžet za film kada to nijedna vlada baš ne voli da čini dobrovoljno?
Lobiranjem! Ali, ne u ministarstvu kulture već u ministarstvu finansija, jer oni su ti koji drže budžetski novac. Otišli smo u ministarstvo finansija i rekli: Pogledajte rezultate, 10 godina ništa niste uvećavali, cene proizvodnje filma su u međuvremenu skočile, vreme je za povećanje filmskog budžeta. Nije išlo lako, ali bili smo uporni i strpljivi i na kraju je usledilo povećanje.
Imali ste ministru šta i da pokažete, izraelski film je u poslednje vreme doživeo pravi bum.
Izraelski film ostvaruje veliki uspeh na bioskopskim blagajnama i verujem da će do kraja godine biti prodato više od milion i po karata za domaće filmove, što za zemlju koja ima potencijalno oko šest do šest i po miliona filmskih gledalaca uopšte nije loše. Naravno, uradili smo puno toga na planu promocije brenda zvani izraelski film. Taj brend je sada dosta snažan i voljen od strane gledalaca u zemlji. Izraelska publika se vratila izraelskom filmu, koji i dalje privlači i veliku pažnju stranih fondova.
Dakle, možete da kažete da ste zadovoljni?
Zadovoljni smo jer vidimo da dolaze talenti. Trećinu fonda, oko 35 procenata, investiramo u reditelje debitante, jer verujemo da javni novac i služi tome da rizikujemo i dajemo šansu. Mi ne možemo da razmišljamo kao američki studio i zato na ovaj način preduzimamo velike rizike i dajemo šansu mladim rediteljima, a na primeru debitantskog filma „Motivacija nula” koji je pri tom režirala žena, pokazalo se da se rizik i te kako isplati i da su rezultati impresivni.
Deo novca od prodatih ulaznica vraća se direktno nazad u Izraelski filmski fond?
Naravno. Forma naše participacije u filmu je investiranje. Kao svaki investitor, mi očekujemo da zaradimo, da povratimo uloženo u određenom procentu ukoliko je film zaradio. I zaradili smo od filmova „Ispuniti prazninu”, „Vitlejem”, i od „Motivacije nula”.
Koliki je to procenat u pitanju?
Mi smo odustali od politike povraćaja 50 posto od uloženog novca. Na primer, ako treba da uložimo pola miliona evra, ja ću vam dati pola miliona, ali ću povraćaj novca kalkulisati kao da sam vam dao 250.000. Znači umesto jednog evra, vi ćete mi vratiti pedeset centi. Tako smo odlučili jer mi nismo mašina za pravljenje para već fond. Taj procenat zarade kojeg se mi odričemo ide producentu kako bi snimio i naredni film, pa ćemo svi zajedno imati velike koristi. Mogu da kažem da godišnje ostvarujemo 15 do 18 procenata povraćaja novca na ono što smo uložili i to je veoma dobro.
Ko kontroliše koliko je zaista prodato ulaznica, kako se sprečavaju pokušaji „zaobilaženja istine” kada su rezultati na blagajnama u pitanju?
Nema „zaobilaženja istine” na izraelskim bioskopskim blagajnama. Sve je kompjuterizovano i povezano u nekoj vrsti centralnog registra. Tačno se zna koliko je koji film zaradio na blagajnama i koliko će se od tog novca vratiti Filmskom fondu.
Kako ste uspeli da vratite gledaoce u bioskope?
Pet godina smo u izraelskom parlamentu lobirali za specijalni zakon o popustu na bioskopske ulaznice za starije stanovnike. I uspeli smo. Sada svaki stariji stanovnik Izraela može sa svojom ličnom kartom da ostvari 50 posto popusta na bioskopsku ulaznicu, bilo kada, koliko god puta, kog god dana u nedelji. Stariji građani dobijaju popust, ali vlasnici bioskopa i vlasnici filmova nisu na šteti, jer im ostalih 50 posto od cene ulaznice kompenzuje vlada Izraela.
Penzioneri i stariji građani su spasli bioskope?
Na osnovu ulaznica za starije građane koje na sebi imaju specijalni kodirani broj, možemo zaključiti da Izrael ima oko milion starih ljudi. Ima ih i više, ali se milion njih vratilo u bioskope. Zahvaljujući ovom zakonu koji postoji svega dve godine, mi smo samo prošle godine taj broj povećali za još 150.000 starijih gledalaca u bioskopima. Ti stariji građani, a nekadašnji „bebi-bumeri”, rođeni odmah posle rata, sada su ponovo u bioskopima.
Dubravka Lakić
objavljeno: 15.10.2014
